LEKCIJE MUDRACA: Osam navika koje su velikim filozofima promenile život

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
deda
I filozofi su imali svoje navike. Neki su držali časove šetajući, neki su pili kafu svaki dan, neki su voleli da budu sami, a drugi su se pak svakog dana držali svog propisanog rasporeda.

1. Razgovor

Platon je sve svoje radove napisao u obliku dijaloga. U njima Sokrat dovodi u pitanje suprotne hipoteze, odbacujući tako određene ideje kako bi se došlo do konačne istine.

Dijalog je jedna vrlo korisna tehnika kojom razjašnjavamo i dokazujemo svoje ideje.

Prema Vilijamu Ajzaksu, da bi nam dijalog pomogao da steknemo nova znanja, moramo se osloboditi predrasuda. Naravno, treba slušati i ne treba unapred planirati šta ćemo reći. Važno je i postavljati pitanja, ali ne kao zamke, već sa

ciljem da istražimo temu koju ne poznajemo.

2. Šetnja

S obzirom da je voleo da hoda dok drži časove, Aristotel je osnovao takozvanu školu peripatetika, što znači „putujući“ ili „hodajući“.

Hodanje nam pomaže da mislimo: pamćenje i pažnja se poboljšavaju nakon šetnje (i vežbanja), a kada se redovno šeta, stvaraju se nove neuronske veze.

 

Osim toga, jedno istraživanje objavljeno na Univerzitetu Stanford 2014. godine dokazuje da šetanje pomaže u izvršavanju zadataka koji zahtevaju kreativnost.

3. Pisanje

Sa svega 38 godina, Mišel de Montenj se 1571. godine povukao u svoj zamak i posvetio se pisanju svojih eseja sve do smrti 1592. Montenj je bio skeptičan kada su u pitanju njegova znanja, pa je svoje tekstove koristio u pokušaju da odgovori na pitanje „Šta znam?“. Dakle, za razliku od Sokrata zamenio je dijalog razgovorom sa samim sobom zahvaljujući peru i hartiji.

Mišel de Montenj

Iako je Vitgenštaj za života objavio samo Logičko-filozofski traktat, ovaj filozof je napisao knjige i dnevnike koji su objavljeni nakon njegove smrti, na primer delo Filozofska istraživanja. Za njega je pisanje bilo još jedan način razmišljanja: „Ja zaista mislim perom, jer često moja glava ne zna o čemu to moja ruka piše“.

4. Čitanje

Poper i Vitgenštajn su se sreli samo jednom, ali tako malo su se jedan drugom dopali da su sokratski dijalog zamenili žaračem. Ali zanemarimo ovaj nesporazum i fokusirajmo se na navike Austrijanca: Poper je više puta govorio o biblioteci svog dede, zahvaljujući kojoj je zavoleo čitanje.

Ludvig Vitgenštajn

Osim koristi i očiglednog zadovoljstva koje nam pruža ova aktivnost, studije pokazuju da nam čitanje održava mozak u formi i povećava empatiju. Takođe, uz čitanje smo više seksi, jer ono povećava inteligenciju, a inteligencija je atribut koji želimo da poseduju naši partneri.

5. Samovanje

Artur Šopenhauer nije bio samo mizantrop, već i samotnjak, i to samo takav. Društveni život je za njega bio obaveza i smatrao ga je obmanom, pa je stoga tvrdio da inteligentni ljudi mogu imati samo šačicu prijatelja, a i to je mnogo. Niče je bio još jedan okoreli samotnjak koji je pored toga i šetao nekoliko sati dnevno.

Iako nije potrebno postati pravi pustinjak (zapravo, ekstremna usamljenost može biti štetna za zdravlje), treba znati biti sam i uživati u tome.

Samoća nam dozvoljava da se isključimo i da se koncentrišemo na svoje misli. Takođe nam pomaže da bolje rukovodimo svojim vremenom i da to vreme posvetimo onome čime najviše želimo da se bavimo: pisanje, čitanje, odmaranje… Mada su i saradnja i razgovor bitni, za razvijanje kreativnosti takođe je važno biti sam, jer nam to pomaže da radimo bez prekida i slobodno, bez straha da ćemo biti osuđivani.

 

Što se tiče filozofije, moramo imati na umu da nikada nismo zaista sami, jer zapravo uvek vodimo razgovor sa nama samima. Kako je napisala Hana Arent, „u samoći, dijalog uvek iznikne, jer čak i kada smo sami prisutno je dvoje“.

6. Raspored

Kant je govorio da čovek može da podešava svoj časovnik prema toma kada odlazi u šetnju. Svaki dan bi ustajao u pet i pio bi po šolju ili dve ne mnogo jakog čaja. Pušio bi svoju lulu meditirajući, a potom je davao časove od 7 do 11, zatim bi ručao, šetao i, pre povratka kući, razgovarao sa svojim prijateljem Džozefom Grinom. Prekide i promene nije voleo, čak i kada bi bilo u pitanju samo jedno drvo koje je toliko poraslo da zaklanja zvonik koji se video iz njegove kancelarije: takvo drvo bi bilo osuđeno na smrt. Ali, sebi je dozvoljavao pokoji gutljaj vina i poneku partiju bilijara.

Imanuel Kant

Mada je Kantov slučaj preteran, važno je da dan bude organizovan i da napravimo raspored za svoje planove: planiranje smanjuje stres, pomaže nam da odredimo svoje ciljeve, kao i da ocenimo kako napreduju naši zadaci.

Organizacija nam takođe omogućava i da odvojimo vreme za razmišljanje o radu, što je isto tako važna aktivnost kao i sam rad.

7. Kafa (i druga mala zadovoljstva)

Seren Kjerkegor je bio još jedan obožavalac šetanje, a svakodnevno je i pisao. Kako objašnjava Mason Kuri u knjiži „Dnevni rituali“, i on je običavao da pije kafu nakon večere, a uzimao bi i čašicu šerija.

To je dobra ideja: kofein, između ostalog, podiže pažnju i nivo energije, potpomaže dugoročno pamćenje, kao i kognitivne funkcije uopšte. Mada nosi sa sobom više rizika nego kofein, umereno konzumiranje alkohola je takođe korisno za naše kognitivne funkcije. Dovodi se u vezu i sa povećanom kreativnošću. Ali ne zaboravimo: govorimo o jednoj čašici, a ne o flaši.

8. Odmor

Mala zadovoljsta jesu važna, ali moramo voditi računa o tome koja ćemo izabrati. O svakodnevnim navikama Sigmunda Frojda se govori u već pomenutoj knjizi Masona Kurija. On se držao gotovo tako striktnog rasporeda kao i Kant, uključujući i šetnje gradom. I on je voleo da meditira, ali to je često činio tokom obroka, što je nerviralo njegove goste koji su zbog toga morali da razgovaraju sa drugim članovima porodice.

Ali njegov omiljeni užitak je bio duvan. Nije ga se odrekao uprkos činjenici da je imao tridesetak operacija u pokušaju da se otkloni rak, koji će i okončati njegov život. Takođe, povremeno je konzumirao i kokain.

Dakle, ako ćemo da se ugledamo na Frojda, bolje bi bilo da se to odnosi na tri meseca odmora godišnje. Iako možda sebi ne možemo da priuštimo toliki odmor, moramo imati na umu da odmoranje povećava produktivnost, poboljšava pažnju i pamćenje i podstiče kreativnost. Kako objavljuje „Scientific American“, isto toliko koliko je telu potreban vitamin D, za mozak je neophodno pokatkad lenčariti, bilo to nekoliko nedelja na planini ili svega pola sata dremeža.

(Blic)

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone