‘KOMŠIJA JE NAJVEĆI ROD': Na ovaj komšiluk bi trebalo da se ugleda cela Srbija

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

park

Meštani ulica Uroša Predića, Božidara Adžije, Pirotske i Konrada Žilnika, u najurbanijem delu Niša, decenijama žive po krilatici “komšija je najveći rod”.

Kruna njihovog druženja i mesto okupljanja je park “Složne komšije” koji su sami zasadili. Posle 10 godina to je danas zelena oaza u kojoj zajedno slave rođendane, nove godine, gledaju utakmice, piju jutarnju kafu.

Za dobro druženje, ali i pomoć kad treba, nisu im važne ni godine ni zanimanje, pa su „složne komšije“ i lekar infektolog, automehaničar, penzioner, radiolog, pravnik, žandarm, domaćice…

– To je bio bio neuređen deo u Ulici Uroša Predića između broja 8 i 10. Onda je tu nikla nova zgrada i taj prostor smo polako počeli da ozelenjavamo. U toku bombardovanja 1999. stalno smo tu provodili vreme sa porodicama – priseća se Dragiša Stojiljkovic Gera.

Više puta nagrađivani
Osnivači parka „Složne komšije“ dobili su nekoliko puta nagrade za najbolje uređenu javnu površinu u gradskoj opštini Medijana. Prošle godine pripala im je i nagrada „Šetač“ za građanski aktivizam.

– Svakog jutra sa Gerom popijemo kaficu već oko 7. Obožavam da mi ovde počnem radni dan – kroz smeh priča Ljuba. Ljubomir Radović Ljuba, poznati automehaničar, čija se radionica nalazi preko puta parkića, kaže da ne može da počne radni dan ako ne popije jutarnju kaficu sa komšijama.

Gera i Ljuba kažu da ovde navraćaju i njihovi prijatelji koji ne stanuju baš blizu.

– Stalno su tu Dragiša Ivanović, Aca Cvetanović, Bane Dimitrijević, Igor Živadinović, Vasa Asanović. Ali dolaze i Neša Marković, koji stanuje kod SUP-a, Dragoljub Grozdanović sa Bulevara Nemanjića… Ovo naše druženje preneli smo i na decu i na unuke. Mnogo mališana i tinejžera iz celog kraja se druže u našem parku.

Posebno kad su utakmice, e to je događaj. Skupimo se i gledamo prenos na televizoru. Uvek smo spremni za dobru šalu uz poneku čašicu rakije, pivo, vino – priča Gera.

Prenos: Utakmice gledaju u parku, a ne kod kuće

I ne samo to.

– Nismo „složne komšije“ samo kad treba da se uživa i odmara. Kad pravimo ajvar udružimo se da zajedno ljuštimo papriku i drva se brže unesu kad se skupi desetak komšija. Tu smo i kad je neko bolestan ili kad treba nekome da pomognemo oko građevinskih radova ili krečenja – kaže Smilja Stojiljković.
Ove „ složne komšije“ dodaju da već 32 godine ne odustaju od običaja da zajedno beru badnjak u obližnjem selu Gabrovac.

(Blic)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • komsinica

    Bas im zavidim,kamo srece da je bar pola komsiluka u Srbiji tako slozno!