KLJUČNI ČOVEK ADMINISTRACIJE BILA KLINTONA: Preminuo kreator agresije na Jugoslaviju 1999. godine!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
savetnik
Foto: houstonchronicle.com
Jedan od ključnih ljudi administracije Bila Klintona devedesetih godina prošlog veka, Sendi Berger, umro je u Vašingtonu u 70. godini.

Posle Vorena Kristofera, bivšeg državnog sekretara i Ričarda Holbruka, zamenika državnog sekretara za Evropu, Berger je treći koji je preminuo iz generacije visokih američkih zvaničnika koji su kreirali i sprovodili američku politiku na Balkanu, uključujući ne samo potpisivanje Dejtonskog sporazuma, već i agresiju NATO na SRJ 1999. godine.

Za nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije, Živorada Jovanovića, Berger će ostati upamćen kao političar koji je kreirao „novu američku intervencionističku strategiju“.

„Savetnik predsednika Bila Klintona je jedan od najzaslužnijih za bombardovanje SRJ 1999. godine. To je učinjeno i kako bi se pažnja američke javnosti skrenula sa, u tom trenutku, jedne od najvećih afera koja je potresala Belu kuću – slučaj Monike Levinski, ali i da bi se napravio presedan u međunarodnoj politici. Agresija na SRJ je bila test i generalna proba za buduće američke osvajačke pohode koji su se odigrali bez dozvole Saveta bezbednosti, ali i mimo Povelje UN“, ističe Jovanović.

Bivši čelnik jugoslovenske diplomatije ističe i da Amerika ni malo slučajno nije odabrala upravo Jugoslaviju kako bi uspostavila „novi model ponašanja“.

„U geostrateškom smislu, širenje NATO na istok je počelo onog trenutka kada je na Kosovu sagrađena NATO baza Bondstil. Posle nje, u Rumuniji i Bugarskoj je izgrađeno nekoliko vojnih baza, a onda se NATO proširio i u Baltičke zemlje“, zaključuje Živadin Jovanović.

S druge strane, za nekadašnjeg glavnog vojnog stratega Vojske Jugoslavije, generala Radovana Radinovića, uloga Sendi Bergera ipak nije bila toliko važna da bi joj se pridavao veći značaj.

„U američkoj politici ništa se ne dešava na osnovu odluke ili aktivnosti samo jednog čoveka. Otuda je i jako teško poverovati da su za neke odluke koje je SAD donosila odgovorni samo pojedini ljudi, a ne čitava administracija“, zaključuje Radinović.

Ukrao dokumenta

Berger je u prvom Klintonovom mandatu bio savetnik za nacionalnu bezbednost, a u drugom – prvi savetnik koji je po pravilu zadužen za spoljnu politiku. Za istoričare je svakako pravi dragulj informacija da je Berger 2004. godine iz Nacionalne arhive ukrao pet dokumenata vezanih za borbu protiv terorizma, a nastalih pre napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Takođe, on je trebalo da svedoči u kongresnoj istrazi o zbivanjima koja su prethodila napadima na Njujork i Vašington. Zbog ove krađe, Berger je platio 50.000 dolara kazne, a na tri godine mu je bilo zabranjeno da pristupa poverljivim dokumentima.

 (Đ. Barović / Vesti)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone