ISPOVEST MAJKE LJUBE ZEMUNCA: “Neka sine, neka, znaš šta znači kad je sin jedinac”

majka
Foto: Privatna arhiva
Neobjašnjivo zanimanje za “heroje ulica” i poplava informacija u medijima, danas prevazili nivo samih devedesetih. Možda je upravo zato i dobro i poučno znati šta su o sinovima kriminalcima mislile i govorile žene koje su ih beskrajno volele

Pre više od 20 godina razgovarao sam s majkama tada već pokojnih heroja beogradskih ulica, Ljube Zemunca, Branislava Matića Belog i Giške. Čitajući danas delove njihovih sećanja učinilo mi se kako se, nažalost, važan deo okolnosti od pre tri decenije ne razlikuju previše od sadašnjih.

A jedno je uočljivo – iako zaštitnički nastrojene, u prvi plan ističući dobre strane, svoje sinove nisu smatrale bezgrešnim. S razlogom strahujući za njihove živote uvidevši u šta su se njihovi sinovi upleli.

 

NAJAVA ZLOČINA

Ispred Zemaljskog suda u Frankfurtu 10. novembra 1986. ubijen je Ljubomir Magaš, Ljuba Zemunac, idol dečaka odraslih na ulici, odmetnik koji se državi suprotstavio pesnicama i namerom da, kako je to negde ostalo zabeleženo, “kršeći zakon dođe do pravde”.

O Ljubi su se ispredale neverovane priče. Govorilo se da je najjači,  blag i prek, pitom i nepredvidiv… Njegovom imenu generacija kojoj je pripadao duguje zahvalnost za blagonaklon odnos prema kriminalcima koje je Beograd iznedrio.

Njegova majka Rosa Ćurčić nikada se nije previše ljutila na one koji su ružno pisali i govorili o njenom sinu. Nije joj bilo svejedno, pogađale su je ružne reči o nečemu što ona zna da tako nije bilo. A opet, bila je svesna svega što njen sin jeste. Devet godina posle Ljubine smrti ispričala je:

– Nikada nisma pomenula Ljubinog prvog advokata kojeg mnogo poštujem, Veljka Guberinu. Ljuba je tada maloletnik. Naravno, upao je u nevolju. Ukrao je tri automobila. Nisam znala kod kog advokata da odem, nikog ne poznajem. Uzmem tako novine i pročitam da je Guberina tada branio nekog ubicu. Vidim da je poznat advokat, mada mi nije palo na pamet kakvog je ranga, i pronađem njegovu adresu. Tada je radio samo krvne delikte. Kad sam rekla zbog čega sam došla pogledao me je začuđeno, objasnio da odavno ne radi takve slučajeve i da će svaki njegov mlađi kolega to uraditi mnogo bolje od njega. Ja u plač. U to mu ulazi majka, mala ženica kao i ja. I da me uteši kaže: “Biće sve u redu”. Objasnim joj da mi je sin jedinac, da mi je on sve što imam…  A ona Veljku kaže: “Neka sine, neka, znaš šta znači kad je sin jedinac”. I prihvati Guberina, “dobro, dobro, neka bude”. Tad je bio na vrhuncu. Na kraju, on sa sudijom skoro da nije hteo da razgova: “Ajde, ne brukajte se. Dečko uzeo – nije hteo da kaže ukrao – tri automobila, a ovde zavlače ruke u državnu kasu i kradu”. Ljuba je dobio tri meseca uslovno…

(Dnevne.rs/Izvor:Kurir.rs)

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*