Da li znate šta je Srbija dobila od trgovinskog rata s Hrvatskom?

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
znak
Iako to nije tražila, Srbija je sebe dovela u situaciju u kojoj će pobediti u kratkotrajnom trgovinskom ratu Srbije i Hrvatske, nusproizvodu starih mržnji i tekuće izbegličke krize, a izgubiće ili Hrvatska ili Evropska unija.

Uvevši, naime, blokadu na svojoj granici sa Srbijom — na koju je Srbija u sredu u ponoć odgovorila sopstvenom blokadom za hrvatsku robu, a Hrvatska onda i blokadom za srpski putnički saobraćaj — Hrvatskoj je uspelo da, umesto sa svojim istočnim susedom nad kojim je mislila da ima prednost članstva u Evropskoj uniji, u sukob uđe sa svojim velikim briselskim bratom, Evropskom unijom. „Mislim da tu nema šta da se pregovara“, izjavio je u petak u Beogradu EU komesar za pregovore o proširenju Johanes Han, pozvavši na podizanje graničnih blokada. Iz Brisela, portparolka iz Evropske komisije Maja Kocijančič poručila je istovremeno da EU od Zagreba traži hitno objašnjenje odluke o zatvaranju graničnih prelaza sa Srbijom za kamionski saobraćaj, „u kontekstu istrage pravne službe EU o mogućem kršenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“ sa Srbijom od strane Hrvatske. „Naše prve procene kažu da postoje ozbiljni problemi u vezi sa usklađenošću odluke hrvatske vlade sa SSP-om“, precizirala je.

Srbija tu dakle nije mogla da izgubi, osim onih miliona evra štete od blokiranog saobraćaja tokom proteklih nekoliko dana. Ostalo je da popusti ili Hrvatska, ili Evropska unija pred Hrvatskom. Rasplet, očekivan, usledio je ubrzo. Popustila je Hrvatska. U petak u pet posle podne, „granični prelazi Bajakovo i Tovarnik otvoreni su za sav promet, bez ikakvih ograničenja“, saopštila je hrvatska vlada.

Izbeglice na graničnom prelazu Tovarnik, Hrvatska

Kratkotrajni trgovinski rat Hrvatske i Srbije, inače, usledio je pošto se — posle hermetičkog zatvaranja mađarske granice za izbeglice i migrante sa Bliskog istoka prošlog utorka — izbeglička kolona koja već mesecima prolazi kroz Srbiju, umesto ka Mađarskoj, preusmerila ka Hrvatskoj. Hrvatski sistem prihvata i registracije izbeglica, prema ocenama mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta i slovenačkog premijera Mira Cerara, raspao se već za 24 do 48 časova, posle čega je Hrvatska i počela da optužuje Srbiju da joj, u dogovoru s Mađarima, prosleđuje sve izbeglice koje iz Makedonije ulaze u Srbiju. I usledila je ucena, u vidu zatvaranja graničnih prelaza za kamionski saobraćaj iz Srbije. „Granični prelazi sa Srbijom ostaće zatvoreni dok Srbija ne promeni politiku prema kojoj izbeglice usmerava samo u Hrvatsku“, bio je sasvim otvoren hrvatski ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić.

Ali Srbija nije promenila politiku prema kojoj izbeglice usmerava samo u Hrvatsku, a Hrvatska je svoje granične prelaze otvorila.

Značaj čitave ove epizode, međutim, veći je od pobede — ako se u tim kategorijama uopšte može govoriti — nad hrvatskom vladom Zorana Milanovića koja je, nepromišljeno na granici iracionalnog, samu sebe saterala u ćošak iz koga joj i nije bilo izlaza osim popuštanjem. Ova hrvatska epizoda Srbiji je ukazala i na barem dva, uglavnom zanemarena, a suštinski važna momenta.ž

Hrvatski parlament

Najpre, s višemesečnim tranzitom desetina hiljada izbeglica kroz Srbiju — do ovog utorka prošle su ih 173 hiljade — Srbija se izborila uspešno. Pokazala je da je, uprkos svemu, država čiji aparat funkcioniše; scene haosa poput onih iz Grčke, Makedonije, Mađarske, Hrvatske… u Srbiji nisu viđene. A upravo te scene, kakvih u Srbiji dakle nije bilo, a u zemljama Evropske unije jeste, razbijaju i briselsku propagandu o uređenosti državnog sistema koja će nastupiti po ulasku u EU. Stvarnost se pokazala sasvim suprotnom.

I drugo, i podjednako značajno, Srbija se pokazala kao zemlja koja je spremna da uđe i u otvoreni sukob — ako već ne sa čitavom Evropskom unijom, a onda sa makar jednom njenom članicom — kako bi zaštitila sopstveni interes, sve i ako EU integracije i dalje predstavljaju glavni spoljnopolitički prioritet Srbije. Podsetimo li se pak da je Srbija — opet, vodeći se sopstvenim interesom — već odbila da se pridruži EU sankcijama Rusiji povodom Ukrajine, i da je (zahvaljujući opet Rusiji) odbila britansku rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, može se naslutiti i da srpsko-hrvatski trgovinski rat zapravo i nije bio samo izolovani incident već nastavak jedne ohrabrujuće, nove tendencije staranja za sopstvene interese, nasuprot udovoljavanju tuđim…

 

(sputniknews.com)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone