Budistička priča o kultivaciji u drevnim vremenima (ČITANJE 2 MIN, MUDROST ZAUVEK)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
molitva
U vreme Tatagate* Džaje bejaše jedan mlad monah koji je imao dobar sluh i mogao dobro pevati.

Zbog ovog talenta on je na druge „obične“ monahe s kojima je pevao psalme gledao snishodljivo. Bio je mišljenja da je samo njegov glas sa jasnim, bogatim i dubokim tonovima superioran. Ponašao se je arogantno i stalno je pokazivao drugima svoju izuzetnost.

Jedan stari monah sa promuklim glasom nije mogao da peva psalme tako dobro kao mlaći od njega. Mladi monah se je uvek zabavljao time da ovom starcu dobacuje kako mu je glas strašan. On naravno nije znao da je stari monah već dostigao stepen Arhata**

Jednog dana stari monah potraži mladog monaha, „Poznaješ me zar ne?“

„Poznajem te dugo. Ti si starac sa hrapavim glasom zbog kog se ljudi osećaju neugodno“

Stari monah mu odgovori: „Možda ne mogu dobro pojati, ali sam se već oslobodio ropstva života i smrti ovozemaljskog sveta i nemam više briga“

Čuvši to, mladog monaha uhvati panika i bilo ga je sramota. Zatraži oproštaj od starog monaha. Ali karma je već uhvatila korene. U svim svojim rođenjima narednih 500 života morao je trpeti zbog svojih uvreda.

Jednom se 500 trgovaca sastadoše da se dogovore kako da dođu do jednog udaljenog mesta. Jedan od njih je poveo psa kako bi ih noću čuvao. Tokom putovanja pas ukrade komad mesa dok je njegov gospodar spavao. Kada se trgovac probudi i vide šta se dogodilo, ljut poče tući psa. Slomivši mu čak i nogu on otera psa od sebe.

Kako Buda Mina svojim božanskim okom vide šta se dogodilo donese hranu i vodu psu i dozvoli mu dobiti budistički zakon. Čuvši budistički zakon pas umre, da bi se ponovo rodio u porodici bramana Ševai.

Jednog dana, kad je Buda Mina prosio hranu ugleda ga jedan braman i upita: „Poštovani monaše, zar si ovde sam bez kojeg mladog monaha“

Buda Mina odgovori: „Ti imaš dečaka da li bi ga dao da me prati kao mlađi monah?“

Braman mu uzvrati: „Dečaku je samo sedam godina, previše je mlad!“

Buda Mina mu reče: „To je potpuno prav uzrast“

Pošto je Buda Mina bio toliko milostiv da nahrani psa i dâ mu budistički zakon, pas se je reinkarnirao da bi kao mlađi monah služio Budu Minu, time mu se zahvalivši za spašenje.

Mladi monah je bio u stanju da brzo shvata lekcije koje mu je Buda Mina otkrivao te je tako brzo napredovao i povećao svoj duhovni nivo. Nakon što se je oslobodio svetovnih vezanosti shvatio je da je propatio tokom svih svojih 500 reinkarnacija zbog svog lošeg ponašanja prema starom monahu.

Ova priča nam govori sledeće: Čak i među sledbenicima iste škole ne treba porediti svoju snagu sa nedostacima onog drugog, jep nikada nećete biti u stanju da izmerite dostignuti nivo drugih, niti njihov nivo razumevanja kanona, ma koliko talenata posedovali, koje, svakodnevni ljudski svet veliča.

(Dnevne.rs /biserdobisera)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone