AMERIČKI SAN: Beograđanin napravio TANJIR za kojim je ceo svet poludeo!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
posao
Foto: Printscreen/fejsbuk
Stan u centru Beograda, privatan posao i solidna primanja. Sve to imao je Nikola Vučićević (37) pre odlaska u Sjedinjene Američke Države.

Bio je vlasnik svog vremena i često je putovao na duga putovanja, ali se često pitao da li može i bolje od toga, odnosno da li je neophodno biti na magarcu da bismo želeli konja i smemo li, dok smo na konju, sanjati o pegazu?

Od 2013. godine Nikola sa suprugom Jelenom (34) živi u Čikagu gde radi kao grafički dizajner i trenutno usavršava jedan od svojih najnovijih proizvoda, pametan tanjir Heart PlateTM. Reč je o tri tanjira koji treba da odgovore današnjim izazovima u ishrani ljudi; jedan je biorazgradiv, drugi keramički, a treći pametan.

EPIDIMIJA O KOJOJ SE U BEOGRADU ĆUTI: Najčešće pogađa MUŠKARCE, prenosi se polnim putem (INFO)

– On je najveći izazov jer podrazumeva tehnologiju, BMI senzore (indeks telesne mase) koji su preko aplikacije povezani sa telefonom korisnika. Na osnovu toga, posle dodira pločica sa BMI dobijete rezultat na vašem telefonu i preporuku šta da jedete. Na ovaj moj dizajn Amerikanci veoma dobro reaguju, pogotovo zaposleni u medicinskoj industriji. Ovaj proizvod je visoko nagrađivan i veoma cenjen koncept koji spaja tri važne industrije: medicinu, ishranu i tehnologiju.

– Imali smo toliko novca da kupimo novi računar i da nađemo stan i da krenemo od pozitivne nule. U srpskoj ili balkanskoj zajednici u Americi, postoji fama oko pronalaženja i odobravanja poslovnih viza, na koje se gleda kao na nemoguću misiju, a za nas to je bio najlogičniji i najprirodniji put. Jer, Amerika prepoznaje talente i kvalitet rada – kaže Nikola za Priče sa dušom.

Na tom putu uspona i padova uspeo je da se odbrani od ljudi koji kukaju, od pritajenih inhibitora, od onih koji, kako kaže Nikola, levitiraju u životu – dišu, a ne žive. Kad god bi doživeo psihološki pad, gubitak motivacije ili kada bi posumnjao u sebe, setio bi se svog dede i shvatio da je njegova „borba“ ka asimilaciji, spram deda Ljubišine, neuporedivo laka.

– On je rođen i odrastao je u Vinči, malom selu pored Topole u Šumadiji i bez vojne obuke kao devetnaestogodišnjak dobio je pušku i krenuo u obračun sa nacistima. Tamo je ostao pune četiri godine. U toj jezivoj avanturi ranjavan je nekoliko puta, ali kao i svakom borcu, njegova vizija, koja je za cilj imala oslobođenje zemlje i sveta od nacizma, bila je mnogo jača.

Prvi posao je stigao i Nikola je počeo da radi sa firmom iz Arizone koja se bavi internet marketingom u medicinskoj industriji. Javile su se klinike, osiguravajuće kompanije, firme za nekretnine. Od januara 2014. godine Nikola je napravio više od 60 internet sajtova, a trenutno je angažovan na 17 projekata.

Kada je o pametnom tanjiru reč, kao i na putu žestoke promocije, mnogo su mu pomogli ljudi iz Srbije koje je imao priliku da uposli; programeri, kopirajteri, animatori, snimatelji, dizajneri… Oni su videli ono što i on i imali su poverenje u Nikolinu viziju.

– Novac im nije bio glavni pokretač, što je ključna stvar za uspeh. To su ljudi sa dušom, a o nekima ste i na ovom portalu čitali kao, na primer, o Valeriji Spasojević. To nisu obični ljudi, to su zrele osobe čistog srca, iskrene u svom znanju, željne posla. To su ljudi koji su ekspeditivni, koji brzo odgovaraju na mejlove, koji su odgovorni i kao takvi mogu da odgovore potrebama ovog tržišta. Mnogo im svima hvala!

„DRAGI RODITELJI, NE KRIVITE SEBE“: Potresno OPROŠTAJNO PISMO dečaka (17) koji se ubio iz OČEVOG PIŠTOLJA

Pre napuštanja otadžbine radio je na mnogo projekata, a za njegove proizvode čulo se u 26 zemalja sveta, na skoro svim kontinentima. Iako je želeo da ostane u Srbiji, život i posao odveli su ga preko okeana, gde je sa ženom otišao u potrazi za boljim uslovima za život.

– Na Balkanu je dovoljno da radite samo nekoliko meseci da bi vam postalo jasno koliko je sve nepotrebno prekomplikovano, sporo i da je etika kao kategorija u poslovanju presušila. Imao sam utisak da su mi ruke bile donekle vezane, jer postoje ograničenja na različitim nivoima, kao da je poslovanje pod hermetičkim staklenim zvonom, dok ljudi koji su eventualno dosegli neki domet, smatraju da su na vrhu sveta i ponašaju se arogantno. U Americi takav stav ne prepoznajem (milioneri su skromni) i zato želim da se ovde kroz svoj posao iskreno izrazim sa punom merom i maksimalnim ličnim potencijalom. Jer, granica nema – kaže Nikola.

(Dnevne.rs/Kurir.rs/Izvor:priče sa dušom)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*