25 GODINA OD MASAKRA NAD VOJNICIMA JNA U SARAJEVU: Zaboraviti 42 ubijena u Dobrovoljačkoj NIJE PUT KA POMIRENJU

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
rat
Foto: printscreen/youtube
Ne mogu da prihvatim da se ubistvo 42 i ranjavanje 73 vojnika i oficira JNA pre 25 godina u Sarajevu stavlja pod tepih zarad „poboljšanja“ političkih odnosa, kaže general Dušan Kovačević, u to vreme desna ruka generala Milutina Kukanjca, komandanta Treće armije, i direktan učesnik pregovora o izvlačenju vojske iz Sarajeva.

Ističe da pomirenja ima samo onda kad se raščisti prošlost. Naime, ni 25 godina od maskra u Dobrovoljačkoj ulici pravosudne institucije BiH nisu učinile ništa na procesiranju krivaca, kako bi porodice žrtava dobile odgovore na pitanja ko je naredio, a ko pobio njihove sinove i muževe.

– JNA je bila 50 godina u Bosni, a muslimanska strana je uporno tvrdila, kao i sada, da smo bili agresori, kao da smo došli sa druge planete – počinje priču Kovačević.

 

Objašnjava da je bilo više povoda za taj napad; pre svega, muslimansko rukovodstvo pod palicom Ejupa Ganića po svaku cenu je htelo da dođe do rata, jer su procenili da jedino tako mogu da dobiju suverenu državu, koja će biti uređena kao islamska.

– Alija Izetbegović je potpisao drugi Kutiljerov mirovni plan, koji su svi potpisali. Izetbegović je bio za to, ali je bio pod pritiskom američkog ambasadora u Beogradu Vorena Cimermana, pod pritiskom Engleske i Ganića, koji je bio predstavnik te radikalne strane koja je tražila da se Alija likvidira, jer je bio nepouzdan. Znao je da bi to izazvalo rat – kaže general za Sputnjik.

Privođenje Izetbegovića

Po dolasku iz Lisabona Aliju Izetbegovića niko nije sačekao na aerodromu.

– Imao sam pristup obaveštajno-bezbednosnim informacijama. General Blagoje Adžić je lično zvao iz Beograda i rekao: „Spasite, zaštitite Izetbegovića, biće katastrofa“. Priveli smo ga, zaštitili, objasnili o čemu se radi, Alija je bio nepoverljiv. Istovremeno je krenuo napad na komandu druge vojne oblasti sa svih strana, gde su izginuli ljudi. Nije mogao ništa da uradi, ali je bio voljan. Sledećeg dana, tog 3. maja, rekao je da će svojim prisustvom garantovati bezbednost kolone pri izlasku vojske iz grada na teritoriju Lukavice sa koje smo slobodno mogli da odemo, ali kolona je napadnuta – priseća se Kovačević.

U Dobrovoljačkoj je bio u vozilu saniteta u kome je poginulo nekoliko ljudi, između ostalih doktor Budimir Radulović, otac srpskog političara Saše Radulovića. On je doneo ključnu odluku da to vozilo nastavi dalje i tako spasao živote.

 

U unakrsnoj vatri

– Slučajno sam bio pored tog vozila, bio sam pretpostavljeni doktoru Raduloviću. On mi je rekao: „Šefe, uđite u sanitet“. Krenuli smo, na mostu Drvenija kolona je zaustavljena, napadnuti smo sa svih strana, uperili su nam cevi pušaka u glave, pripadnici Patriotske lige, Zelenih beretki, ali uglavnom su tu bili civili koji su otimali oružje i pucali u pripadnike JNA. Skidali su im uniforme. Na nas je otvorena vatra iz kalašnjikova, rafal je zakačio pukovnika Miru Sokića, koji je po nacionalnosti bio Hrvat. Razneo mu je glavu; krv i mozak bili su svuda, i po mom licu i telu. Tu je ranjen i pukovnik Mićo Pantelić – navodi Kovačević u ispovesti za Sputnjik.

Foto: printscreen/youtube

Tražili su da izađu iz vozila, ali general nije dozvolio.

– Psovali su, govorili da smo srbo-četnici, da je Bosna muslimanska, da ne može biti srpska i hrišćanska. Ponovo se čuo rafal, u kabini vozila, ubijen je doktor Radulović. Neka sila, božje priviđenje, dala mi je snagu da se oduprem svim tim napadačima i naredim da krenemo prema vojnoj bolnici. Krenuli smo, na nas je otvorena vatra na jednoj raskrsnici iz džamije i obližnje knjižare. Nastao je haos, metkom u čelo pogođena je građanka na službi u JNA Nurmela Šuko. Ja sam ranjen u rame. Vojnik Dragan Kovačević ranjen je sa sedam metaka. Spasao ga je zaštitni prsluk – kaže Kovačević.

Golgota Srba u Sarajevu

Njegova supruga i ćerka su prolazile kroz golgotu dok je on bio u bolnici, a one u stanu u Sarajevu. Kroz sličnu patnju su prolazili i ostali Srbi.

– U Sarajevu je bilo više od 150.000 Srba, sad ih ima vrlo malo. Ja sam učesnik, gledao sam te muke, ta stradanja, stravično šta se radilo. Svakodnevno su upadali u naš stan, odnosili stvari, pljačkali po kući. Pretili su da će moju suprugu i 16-ogodišnju ćerku odvesti u logor ili u javnu kuću. Mojoj ženi su govorili da sam četnik i da na to imaju pravo, da imaju naređenje da od njih rade šta hoće, pa čak i da ih odvedu na streljanje. Pokazivali su papir po kome imaju odobrenje. Sreća je bila pa je bilo ljudi; jedna komšinica, muslimanka, to je sprečila. Upravo zahvaljujući njoj uspeli smo tek 9. avgusta da izađemo iz Sarajeva na sigurnu teritoriju – kaže Kovačević.

Prevaranti u kravatama

Razočaran je što političari izbegavaju da se o tom pitanju razgovara.

– Kako je moguće da i Republika Srpska i Srbija ne traže da se nastavi istraga o zločinu u Dobrovoljačkoj? Za ovaj zločin postoje čvrsti, nepobitni dokazi iza kojih stoje sve međunarodne organizacije. Ne mogu da prihvatim da se to stavlja pod tepih kao smetnja političkim odnosima. Pomirenja ima samo onda kad se raščisti prošlost. Svi političari kažu, pustimo prošlost, gledajmo budućnost. Onaj ko to kaže je prevarant, jer neće da kaže u koju to budućnost svi Srbi treba da idu – zaključio je general Kovačević.

 

(Dnevne.rs/Blic.rs/Izvor:Sputnjik)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*