Zapad namerava da temu zapadnog Balkana što pre skine sa dnevnog reda: Evo šta od nas hoće, a šta nude (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
zastave
Zapad namerava da temu zapadnog Balkana što pre skine sa dnevnog reda, pošto ima još krupnije probleme sa Rusijom i terorizmom.

Ovako Dušan Lazić, bivši srpski ambasador u Ukrajini, objašnjava novu političku ofanzivu Zapada na Srbiju i druge zemlje regiona sa ciljem „trajne stabilizacije“ prilika.

SAD, Nemačka i Velika Britanija suočavaju nas sa sve težim zahtevima – članstvo Kosova u UN, mada bez obaveze formalnopravnog priznanja, pristanak na slabljenje Republike Srpske, tesna saradnja sa NATO, udaljavanje od Rusije i „obuzdavanje srpskog nacionalizma“.  

Šta od nas hoće

  • ulazak Kosova u Ujedinjene nacije
  • uskraćivanje podrške Republici Srpskoj
  • „pacifikovanje“ srpskog nacionalizma
  • samo simbolična saradnja sa Rusijom
  • tesna saradnja sa NATO

Da li ćemo moći da ispunimo sve apetite Zapada zarad ulaska u EU i investicija, mišljenja su različita.

– Odnosi u Ukrajini se zaoštravaju, a time i borba velikih sila za uticaj u našem regionu. Ofanziva međunarodne zajednice, koja se ogleda u ovim intenzivnim posetama, poput poziva premijeru Vučiću da ide u Vašington i dolaska Angele Merkel u julu, jasno pokazuje da su se nameračili da ovde srede stanje – objašnjava Dušan Lazić za „Blic“.

Kako ističe, Srbija ne ispunjava tuđe apetite, već realizuje svoju politiku jasnog kretanja ka EU. 

Šta nam nude

  • punopravno članstvo u Evropskoj uniji
  • bogate fondove EU
  • ekonomske investicije

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da su apetiti Zapada sve brutalniji i da, ako ih Srbija bude ispunjavala, neće biti kraja.– Taj put je dvostrani proces, koji je i zaustavljan i prekidan, ali se na sreću u poslednje vreme intenzivno razvija.

 

Naravno, EU i SAD su vrlo zainteresovane da ostvare svoje ciljeve. Rukovodstvo Srbije dobro zna dokle je došlo i verovatno nema iznenenađenja, jer je reč o realizaciji dogovora – kaže Lazić. 

Izuzeci

  • Srbija je 2006. primljena u Partnerstvo za mir iako nije ispunila sve zadate uslove.
  • Crna Gora je uvela sankcije Rusiji, ali je još nisu pustili u NATO.
  • Prištini je ove godine EU čvrsto obećala SSP, a onda je blokirala.

– Da bismo uopšte stigli u EU, moramo sada da se usprotivimo i da jasno kažemo na šta nismo spremni oko Kosova i RS, nakon čega će sigurno nastupiti kraći zastoj, ali će se onda otvoriti ozbiljan prostor za pregovore. Mi smo njima potrebni, kao i oni nama – kaže Anđelković.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da Srbija treba da se bavi samo zvaničnim uslovima, a da se ne opterećuje drugim stvarima.

– Za nas je sada najvažnija primena Briselskog sporazuma i zato je 23. jun, kada će premijer Vučić, Isa Mustafa i Federika Mogerini razmatrati presek stanja, od visokog značaja. Za sve drugo, može se reći da nema pravila – konstatuje Joksimovićeva.

Dodik: Tvrdim – nije bilo genocida
Predsednik RS Milorad Dodik rekao je da će, i pored krivične prijave „Udruženja žrtava i svedoka genocida“ i „Pokreta majke enklave Srebrenica i Žepa“, i dalje govoriti da na tom prostoru nije počinjen genocid, već veliki zločin. On je naglasio da „saoseća sa bolom majki zbog gubitka najmilijih tokom rata, ali da smatra da udruženja koja su podnela prijave već odavno imaju politički značaj i da su previše involvirani u politiku“.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Dacabg

    ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, ako samo ovo dozvole ode sve u pm.