VIDOVDAN I LJUBAV: Danas naberite vidovu travu, stavite pod jastuk i saznajte ko vam je „suđen“

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
biljka
Malo je praznika u tradiciji za koje se vezuje toliki broj običaja i narodnih verovanja kao što je to slučaj sa Vidovdanom. Ipak, za ovaj dan, u Srbiji oživljavaju i običaji mnogo stariji nego što je to hrišćanstvo, poznati još iz vremena kada su se na ovim prostorima poštovali drugi bogovi.

Vidovdan je nepokretni verski praznik koji se proslavlja u Srbiji i Bugarskoj gde se zove „Vidov den“. Reč je o jednom od najvećih praznika i malobrojnih koji su po svetkovanju očuvani iz stare narodne vere.
Srpska pravoslavna crkva Vidovdan je prvi put unela u svoje kalendare krajem 19. veka iako u spisima ne postoji svetac sa ovim imenom.

Danas se obeležava sećanje na Svete mučenike Vita, Modesta i Kriskentija, proroka Amosa, kao i Svetog mučenika kneza Lazara i Svete Srpske mučenike u znak sećanja na legendarni Kosovski boj iz 1389. godine.
Ipak, u ranijim vremenima ovaj dan je bio posvećen Svetovidu, jednom od najvećih slovenskih bogova, pa se i najveći broj običaja vezuje za tradiciju mnogo stariju od hrišćanstva. U narodnim predanjima, Svetovid leči od očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji „otvara oči“. Zato se veruje da danas treba ustati pre zore i, gledajući prema Suncu, reći: „Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!“

Usled svevideće moći božanstva Vida, Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja.Narod kaže da danas treba otići u polja i nabrati vid – travu poznatu i kao vidac, vidić, vidovku ili vidovčicu. Ona se naredne večeri stavlja pod jastuk, jer se veruje da će se tada sanjati „onaj kome su suđeni“.

 

U nekim krajevima naše zemlje, ova trava se nabere veče uoči Vidovdana i stavi u posudu sa vodom, gde stoji do ujutru. Na Vidovdan „se valja“ da se svaki član domaćinstva umije vodom vidovkom, za koju se veruje da može da isceli mnoge rane i bolesti.

Drugi, na Vidovdan gledaju kakvo je vreme: ako danas bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom. Ako bude oblačno, potrebno je prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne biti blagotvorna i dobra za useve.

Na Vidovdan se izbegava svaki rad. Sa druge strane, „valja se“ da se jede zrelo voće. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem – da se vidi i izbroji ko je koliko u prethodnoj godini postigao.
Na ovaj dan se ne igra i ne peva u znak poštovanja prema mrtvima. Stari vole da pričaju i tako oživljavaju sećanja na kneza Lazara i junake poginule na Kosovu. U nekim krajevima se zadržao običaj da se ostaje budan kako bi se gledalo u reke koje, tačno u ponoć, postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borace, od Kosova do danas, koji su pali u borbi za otadžbinu.

(Dnevno.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone