VERNICI SLAVE BOGOJAVLJENJE: Ako danas ispoštujete OVE OBIČAJE, čeka vas godina puna sreće i ljubavi

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
bogojavljanje
Foto: Tanjug/Srđan Ilić
Običaj je da se na Bogojavljenje (19. januara) izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku. Tako se određuje koji se vetar zakrstio (pobedio) na Krstovdan

Na dan kada je, po predanju, božji glas objavio da je Isus njegov sin – Bogojavljenje, biće uslišene – prema predanju u Srbiji – sve želje. Praznik koji se slavi 19. januara jedan je od 15 najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve.

Običaj je da se na Bogojavljenje (19. januara) izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku. Tako se određuje koji se vetar zakrstio (pobedio) na Krstovdan.

Običaj je da na taj dan ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a tkanje obavezno izostaviti. Nikako imati zle misli, želeti ili činiti drugome zlo. Na ovaj dan nije obavezno postiti.

Poželjno je otići u crkvu po vodicu kojom će se ukućani posle umiti.

U nekim seoskim mestima Ako duva ustoka (istočni vetar), godina će biti sušna; ako duva jug – buće kišna i bolešljiva, ako se zakrstio zapadnjak (Bošnjak) – biće rodna, ali i olujna, a ako je prevladao severac (Ovčarac) – biće hladna i gradobitna.

Kada se na Bogojavljenje donese vodica u kuću, pije se preko sekire. Na pod se stavi sekira, onaj što je doneo vodicu stane sa jedne a ukućani sa druge strane.

bogojavljanje
Foto: A. Nalbantjan, spc.rs

Vodica se preko sekire srkne tri puta i kaže: U ime Oca. i Sina, i Svetog duha.

Zatim se oni što su pili vodicu poljube i preskoče sekiru. Tako se izređaju svi ukućani. Onda se i međusobno izljube. Veruje se da te godine u kući neće biti svađe i nesloge i da će svi biti zdravi.

U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji. Tako se veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti.

Običaj je bio da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati.

Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: “Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive.

Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.

Nekada su starije žene u srpskim selima vodile računa o vremenskim prilikama za Bogojavljenje, kako bi znale kakvo ih vreme očekuje.

Tako se verovalo da će, ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna.

Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se ujutru, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.

Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen običaj da se u reku baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.

(Telegraf.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone