VELIKI CRKVENI PRAZNIK – SUTRA JE SPASOVDAN: Evo zašto ne biste smeli da radite i šta ujutru prvo treba da pojedete (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
molitva
Foto: Dnevne.rs /pixabay
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.

Spasovdan je slava Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja.

Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, uvek u četvrtak, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova).

OPŠTA POMAMA ZA IGRAČKOM U SRBIJI: Evo čemu ona ZAPRAVO SLUŽI

Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i „seo s desne strane Boga“.

Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Izuzetno je cenjen i poštovan u doba cara Dušana.

 

Po hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:“Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“, navodi se u Novom zavetu.

Običaji na Spasovdan

Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise – osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.

Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je gromovima i gradom useve, a božanstvo je spasavalo useve od grada.

Zapisano je da je jednom domaćinu kraj Topole, koji je odsekao zapis na svojoj njivi u nameri da ga iseče za kapiju, grom udario u dvorište gde je ležao posečeni zapis, baš kada je ženio sina, i rasterao svatove.

voce
Foto: Dnevne.rs /pixabay

Na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode.

Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala, dok najpre nerazdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju a deca da se kupaju pa to nisu tog dana ni činili.

 

Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.

Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru. Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.

(Dnevne.rs /Izvor: EPK)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*