VELIKE SILE PRED REŠENJEM ZA BALKAN: Treća Jugoslavija ili PLAN B (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
mapa
Foto: printscreen/wikipedia
Teško je zamisliti nešto što bi se nazvalo “trećom Jugoslavijom” ili balkanskom konfederacijom, ali to nije nešto što je po svaku cenu daleko od realnosti.

To je naveo sociolog Vladimir Vuletić, koje upravo u tako nečemu vidi moguće rešnje za balkansko “bure baruta”.

Mnogo je interesa na ovom području (SAD, Rusija, Turska, sada i Kina…) i balkanski lideri treba toga da su svesni, kao i svih mogućih neočekivanih posledica koje bi mogle nastati zbog tih interesa, zbog čega im Vuletić savetuje da budu odmereni i oprezni.

“U tom spletu različitih savezništava i neprijateljstava moguće je svašta zamisliti. Zato je jako važno da, pre svega oni koji vode zemlje u regionu, budu jako oprezni i svesni mogućih neželjenih, neočekivanih posledica, saveza pa i sukoba do kojih bi eventualno došlo i to je ono što je umetnost vođenja politike na ovim prostorima”, kaže Vuletuć u razgovoru za Tanjug.

Ističe da se za sada pokazalo da Srbija vodi doslednu politiku, veoma opreznu, koja vodi računa i o interesima srpskog naroda i o stabilnosti u regionu.

Kako je rekao, Sjedinjenim državama je u interesu da ovaj prostor bude stabilan, posebno nakon 90-ih godina i Hladnog rata, od kada ga smatraju zonom svog interesa i svoje dominacije.

“U tom smislu se može govoriti o ‘trećoj Jugoslaviji’, jer je SAD jako stalo da ovde vlada stabilnost, da postoje dobio odnosi, Beograda, Zagreba, Tirane, Prištine”, objašnjava Vuletić.

Ukazuje, međutim, da je problem ukoliko se proceni da ta stabilnost može biti ugrožena, dodajući da to može biti iz različitih razloga, jer u svakoj od zemljama regiona postoji mnogo radikalnih elemenata kojima iz različitih razloga ne odgovaraju dobri odnosi u regionu.

Tada, navodi, postoji mogućnost da se aktivira “plan B”, odnosno da se ponovo aktueliziju neprijateljstva koja su postojala 90-ih godina.

Vuletić primećuje da mnogim radikalnim elementima u Hrvatskoj, za koje vidimo da su i sada aktivni, ne odgovaraju dobri odnosi sa Srbijom, da u Prištini i Sarajevu ima onih kojima takođe ne odgovaraju dobri odnosi.

“U tom smislu lako se karte pomešaju i lako se može zakuvati prostor Balkana. Tu postoje razlicicte opcije, koja će biti aktivna zavisi od mnogo faktora, od nas ovde, ali zavisi i od ponašanja velikih sila”, smatra Vuletić.

Kako kaže, pored SAD-a, Rusija se takođe trudi da ovde bude prisutna, jer prepoznaje da u delu srpske javnosti, ali i u delu političke elite postoji nezadovoljstvo koje je izazvano pritiscima sa zapada, kada je reč o priznavanju Kosova, o tome na koji način bi BiH trebalo da bude uređena…

“Ona prepoznaje da bi to mogao biti način da se uplete u balkansko polje”, konstatuje Vuletić, dodajući da svoje interese ima i Turska, koja je regionalna sila i to sve jača.

Osim toga na ovom prostoru ima mnogo ljudi muslimanske veroispovesti, koji vide Tursku kao silu koja bi njima mogla da pomogne, smatra Vuletić i dodaje da i sama Turska prepoznaje da bi njen politički utisak mogao biti podignut.

“Pitanje je na čiju štetu, pa najverovatnije na štetu Srba u BiH”, primetio je Vuletić.

Ulogu EU u artikulisanju politike na Balkanu Vuletić sada vidi iz “nekog drugog plana”, s obzirom da, kako kaže, Unija trenutno ima svojih problema, a to je pre svega – kako da nakon Bregzita artukuliše arhitekturu tog saveza evropskih država.

“U tom smislu postoji svojevrsna defanziva, pa i diplomatska Evropske unije. EU ima svoje posebne interese, ali vidimo da oni često imaju ograničenja, iako je EU imala vrlo konstruktivnu ulogu tokom proteklih decenija u regionu”, rekao je Vuletić.

 (Dnevne.rs /Izvor:Intermagazin.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*