U KOLONI STRAHA I NEMOĆI: I danas odzvanja rečenica „Moramo da napustimo kuću“

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
traktori
Foto: Tanjug
Na današnji dan pre 22 godine, na stotine srpske dece i celih porodica ostalo je bez svojih ognjišta, a tog 4. avgusta 1995. godine proterani „Olujom“ u koloni se našla i porodica Stijelja iz Zagreba i tada trogodišnja Aleksandra Stijelja. U ovom zločinu izgubila je oca i deku, a ubrzo nakon toga, pošto joj je rodila sestru Sanju, umrla joj je i majka

Njen brat Sava, sestra Tanja i ona, odrasli su kod ujaka i ujne.

Iako je maltene tek prohodala, Aleksandra se seća svake sekunde zločina nad kojim i danas dve decenije kasnije plače Srbija.

I danas joj u ušima odzvanja očeva rečenica da moraju da napuste kuću.

– Dok mi je vezivao pertlu, tata je govorio kako moramo brzo da napustimo kuću – počinje priču za Telegraf.rs Aleksandra.

Sa porodicom je put naveo na Petrovačku cestu, na kojoj su i nju i njene pogodili geleri.

– Bila sam u kamionu. Pored mame Vedrane, bake i brata Save bilo je još ljudi. Gledala kroz pocepanu ceradu i u jednom trenutku ugledala avione koji su leteli pravo na nas. Baka me je snažno zagrlila i tada se prolomila strašna buka. Geleri su leteli na sve strane. Mog brata Savu su pogodili u uvo, mamu u ruku, a mene u šaku. Sećam se da me je neko izneo iz kamiona. Tada sam videla da auto u kom su bili tata i deda gori. Baka je plakala na sav glas i držala tatu za ruku.

NOVI ZAKON OD 1. AVGUSTA: Ukoliko nemate ovaj papir kazna 300.000 dinara (INFO)

Pošto su, uprkos svemu, stigli u Srbiju, nekoliko dana su proveli u Boru. Odatle su premestili u Ilok, odakle joj je majka. Majka Vedrana smeštena je u novosadsku bolnicu zbog porođaja, u kojem je i umrla, nakon što je na svet donela Aleksandrinu sestru Tanju.

Od te 1995. godine živeli su sa ujakom Nikolom i ujnom Natalijom. Otkako su izgibili roditelje oni su im sve u životu.

Najmlađa sestra Tanja je rođena u Novom Sadu i do sada nijednom nije otišla u Hrvatsku. Za razliku od nje, Aleksandra i Sava su se usudili da obiđu svoje ognjište.

BIVŠI MUZIČAR NEBOJŠA KRSTIĆ ‘UDARIO’ PO GLUMCIMA NA TVITERU: Ali ovaj odgovor Sergeja Trifunovića će dugo pamtiti! (INFO)

– Bakina i dekina kuća, stara česma oko koje smo se Sava i ja igrali, dvorište prekriveno travom… Sve mi je to navrlo i tada sam shvatila da mi se u sećanju nije urezao samo tragičan gubitak tate i dede, nego da pamtim i lepe trenutke – kaže Aleksandra koja je putem Fejsbuka dobijala pretnje da se ne vraća u Hrvatsku, ali nije mogla da utvrdi od koga su potekle.

VEDRANA RUDAN O PROSLAVI OLUJE: Vi zadrigli, pijani, veštački, neobrazovani…

Ona danas radi u Komeserijatu za izbeglice i migracije Srbije kao terenski radnik sa migrantima u Prihvatnom centru. Stariji brat radi u policiji a a mlađa sestra Tanja studira.

– Nema besa u meni, mislim da ga nikada nije ni bilo. Ne razmišljam o „Oluji“ sve dok se ne približi taj datum u godini, a onda me uglavnom ljudi svojim pitanjima podsete na najtužniji dan u mom životu. Tada podvučem crtu i pomislim kako je sve to što se desilo tužno i bespotrebno.

(Dnevne.rs/Izvor:Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*