TUGA SIROMAŠNOG detinjstva: Stide se jer nemaju ni za užinu

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
hrana
Foto: Blic
„Siromašna deca ne idu na rođendane jer ne mogu da kupe poklon, ne idu na ekskurzije i izlete jer nemaju da ih plate, sami se izopštavaju iz društva jer ih je sramota zbog nemaštine, kaže za „Blic“ Jelena Mičić Pantić, pedagog.

U Srbiji na ivici bede, prema zvaničnim podacima, živi gotovo 400.000 dece.

– Ova deca provode detinjstvo u suzama. Bioskopi, izleti, ekskurzije, rođendani, sve to prolazi pored njih. Roditelji nemaju za osnovne potrebe, a još manje za razne aktivnosti. Željni su novih igračaka, lepe odeće. Većina njihovih vršnjaka ima i mobilni telefon, kompjuter… siromašne porodice to ne mogu da omoguće i deca padaju u psihološko-emotivne probleme. Kasnije stižu posledice – kaže Mičić Pantić, pedagog.

Čak i kada ih okolina prihvati, stide se sami sebe.

– Dešava se da su drugari solidarni, pa prikupe novac za druga ili drugaricu. Međutim, koliko god deca primala u društvo nekoga ko nosi staru odeću, nema mobilni, ni za užinu, ta deca se stide sama sebe i teško im je. Povlače se u sebe. U posebno su teškom položaju mališani čiji su roditelji bili imućni, a onda ostali bez posla, pa je u kući naglo zavladala nemaština – kaže Mičić Pantić.

Nažalost, ističe, postali smo društvo u kojem nema empatije, gladna deca su oko nas, ali ih ne vidimo.

– Deca čiji roditelji imaju novca često potenciraju materijalno. Deca umeju da budu bahata, dolazi do diskriminacije, zadirkivanja, provociranja onih koji nemaju, iako su ta deca često na znatno intelektualno višem nivou od malih buržuja. Potrebno je da roditelji deci ukažu na to da onima koji nemaju treba pomoći. O tome treba da se razgovara i u školi – naglašava sagovornica „Blica“.
Sve porodice koje žive u siromaštvu na neki način je evidentirao Centar za socijalni rad.

– Kod njih se prijavljuju za novčanu pomoć i narodnu kuhinju. Problem je što ne postoji sistemska pomoć za siromašne porodice s decom. Njima treba naći stalni izvor prihoda. Ako imaju ijednog odraslog radno sposobnog, treba mu naći posao. Nije rešenje dečji dodatak od 2.500 dinara mesečno – kaže za Dragana Soćanin, predsednica Udruženja „Roditelj“.

Gušimo se u nemaštini
Udruženju „Roditelj“ se svakodnevno javljaju roditelji i trudnice koji su ostali bez posla. „Oni su na prosjačkom štapu. Država treba da nam omogući da zaradimo za našu decu. Gušimo se u siromaštvu. Kada ostanu bez posla i bez novca, mnoge je sramota da idu i zatraže pomoć“, kaže Dragana Soćanin, predsednica Udruženja „Roditelj“.

(Ana Vušović Marković /Blic)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone