SUTRA JE NAJVEĆI HRIŠĆANSKI PRAZNIK MAJKI I ŽENA

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
praznik
Foto: detinjarije
Srpska pravoslavna crkva sutra slavi dan majki i žena – Materice. Ovaj praznik se proslavlja dve nedelje pred Božić i najveći je hrićanski praznik majki i žena.

Običaj je da deca porane i da, unapred pripremljenim koncem, maramom, vezicom ili šalom na prepad zavežu svoju majku za noge.

Na taj način deca majci čestitaju praznik, a majka im zauzvrat deli poklone kolače, slatkiše, igračke  i druge sitnice i tako se „dreši“.

Običaj „vezivanja“ i „drešenja“ predstavlja mnogo više od puke igre ukućana, jer se njime potvrđuje veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hršćanske porodice. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i u našim hramovima, naročito po gradovima. Pobožne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. One im se dreše poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima… Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.

NARODNA VEROVANJA NA MATERICE

Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i u našim hramovima, naročito po gradovima. Pobožne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene.

Majka se pravi da ne zna zašto je vezana., dok joj deca čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima

Foto: sxc.hu/CynTurek

One im se dreše poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima itd. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.

Revija “Istorija” nam donosi i podatak kako su Detinci i Materice proslavljani početkom 20.veka u Beogradu:

“Božićno slavlje je nagoveštavao niz praznika koji su mu prethodili. Detinci, Materice i Oci su bili slavljeni u okviru porodice, ali su se kućne dogodovštine sa “vezivanjem” prepričavale po kafanama i na ženskim sedeljkama.

Materice su bile ozbiljniji praznik. Tad deca vezuju svoju majku, ali znaju da zaređaju i po rodbini i komšiluku, i vezuju sve na koje naiđu. U kući Bogdanovića (poznata ribarska porodica) ni kućna pomoćnica, Slovakinja Julka, nije bila pošteđena.

Izabarana deca iz doma ali i poneko drugo siroto dete bili bi odvedeni u dvor da “vezuju kraljicu” i prime poklone. Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević je bila veoma aktivna u proslavi ovog praznika.

Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame su bile žustre članice dobrotvornih društava, najviše “Kola srpskih sestara”, kojima je glavni praznik bio materice jer su tada delile poklone siromašnoj deci.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone