SREĆNA SLAVA, DOMAĆINE: Sveti Jovan, božji kum! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
IKONA
Sveti Jovan, Foto: printskrin
Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva danas slave Jovanjdan, jer se veruje da je na današnji dan Sveti Jovan krstio u reci Jordan Isusa Hristosa, ali i svakog ko se pokajao.

Otuda i ime Jovan Krstitelj. U narodu je poznat i kao Jovan Preteča jer je rođen šest meseci pre Isusa i najavio je njegov dolazak. Živeo je jednostavnim i asketskim životom, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.

Naši preci su na današnji dan izvodili različite rituale, pokušavajući da saznaju šta ih čeka u budućnosti i moleći sveca da im pomogne u ostvarenju želja, jer se od davnina smatralo da je Jovan božji kum. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja, ali i zaštitinikom tog cenjenog običaja.

Takođe, običaj je da se u ponoć izabere jedno jaje i spusti u posudu s vodom, pa ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovaj običaj je bio naročito popularan među starim i bolesnim ljudima, koji su želeli da saznaju da li će dočekati sledeći Jovanjdan.

Sveti Jovan se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, žita i vina i osveštanjem. Ukoliko pada u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda i petak), sprema se posna trpeza. Srpski narod izuzetno poštuje Svetog Jovana, pa je u narodu zabeležena i izreka: „Nad Jovanom višeg i pribranijeg nema“. Kada ljudi nešto žele da zamole nekoga, a da im druga strana molbu ne odbije, kažu: „Kumim te Bogom i Svetim Jovanom“. Veruje se i da Jovan Krstitelj stoji na vratima onog sveta i da propušta duše mrtvih.

Ruka svetitelja

Sveti Jovan se od svih ostalih proroka razlikuje naročito po tome što je mogao i rukom pokazati svetu onoga koga je prorokovao. Za ruku Svetog Jovana se priča da ju je arhijerej svake godine na dan svetiteljev iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

(E. A. /alo)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone