SREĆAN JESENJI JOVANDAN! Hrišćani danas NE JEDU NIŠTA CRVENO, a evo koji se OBIČAJI POŠTUJU (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
ikona
Foto: Wikipedia
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Usekovanje glave Svetog Jovana, u narodu poznatije kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Ovaj praznik slavi se od davnina, a svedočanstva postoje još iz V veka. Zato i ne čudi veliki broj običaja i verovanja koji se vezuju za njegovo obeležavanje.

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je crkveni praznik koji se obeležava 11. septembra (tj. 29. avgusta po starom kalendaru), u znak sećanja na velikog propovednika i prethodnika Isusa Hrista – Svetog Jovana Krstitelja i njegovog mučeničkog stradanja.

Prema verovanju, na ovaj dan je car Irod iz Galileje naredio da se odseče glava Svetom Jovanu nakon što ga je na to naterala Saloma, ćerka njegove ljubavnice svojim zanosnim plesom.

Obeležavanje ovog praznika korene ima u davnoj prošlosti. Prvi zapisi o proslavljanju potiču još iz 5. veka, pa i ne čudi veliki broj običaja i verovanja koji se vezuju za njegovo obeležavanje.

ikona
Foto: Crkvenikalendar.com

Dan se provodi u strogom postu i uzdržavanju od zlih misli i dela. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na današnji dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Treba voditi računa da deca ne jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje.

Ako verujete u ove običaje, danas ne smete da radite nikakve teže poslove, a naročito treba izbegavati bavljenje semenjem. U nekim krajevima se čak pazi na koji je dan pao ovaj praznik pa se preko cele godine na njega izbegavaju poslovi sa semenjem. Kako Usekovanje ove godine pada u nedelju, taj dan će do sledeće godine biti tzv. Varovni dan.

I u Šumadiji se posti, a neki čak ne jedu ništa sve do mraka. Ne rade se teži poslovi, ali se veruje da je danas dobar dan za branje lekovitih bilja. Dakle, ovo je pravo vreme da se uputite u šume i naberete što više trava, a vaš dom ne sme da ostane bez: kantariona, metvice, konjskog čibura i lincure.

 Ko je bio Sveti Jovan i zašto je ‘krsitelj’?

Sveti Jovan je bio jevrejski asketski propovednik iz 1. veka koji je vršio obredna kupanja na reci Jordan i prema verovanju je bio onaj koji je krstio Isusa Hrista (odatle i naziv „krsitelj“).

Neki suštinski elementi Jovanovog pokreta, kao post i krštenje su verovatno ušli u rano hrišćanstvo pod uticajem Jovanovih učenika.

U hrišćanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov.

U islamskoj tradiciji je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija, Jahja sin Zaharije.

Sveti Jovan se slavi i 20. januara (po gregorijanskom kalendaru), kao znak poštovanja prema svecu koji je krstio Isusa Hrista.

 

(N. D. Dnevno)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone