SAZNAJEMO: MMF pristao na veće plate, ali uz jedan bolan uslov (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
plate
ilustracija
MMF je pristao da razgovara o većim platama i penzijama, ali ne odustaje niti od jedne od mera na koje se Srbija sporazumom obavezala, saznaje “Blic”.

To podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih u 2016. i 2017. za po pet odsto. Srpska strana tvrdi da bi to umanjilo efikasnost uprave, dok Fond na to traži jasne računice kako je moguće umanjiti izdvajanja za plate u javnoj upravi ako se ne smanji broj zaposlenih. Odgovor, kako su nam rekli, treba do kraja pregovora da pruže ministarstva finansija i državne uprave.
– Ovi pregovori nisu laki. Nema načina da MMF odustane od dogovorenog umanjenja mase zarada u javnoj upravi. Za ovu godinu je, kako je prezentovano ekspertima Fonda, već napravljen plan za umanjenje uprave za više od 20.000 ljudi, ali slično mora da se uradi i 2017. Za svaku godinu po pet odsto – kaže izvor „Blica” blizak Misiji MMF.

Na ovo je, neposredno pred odlazak u Brisel, indirektno ukazao i premijer Aleksandar Vučić, priznajući da ne zna kako će dodatno umanjiti broj zaposlenih, a u isto vreme stvoriti efikasnu upravu.
„Blic” je potvrdu saznanja dobio i od potpredsednice Vlade Kori Udovički.
– Misija MMF razumela je da bi insistiranje na smanjenju broja zaposlenih po pet odsto u naredne dve godine dalje urušilo sistem, pa je neophodno pronaći uštede na drugim mestima. Bez reorganizacije, ova treća racionalizacija samo bi napravila štetu, kao i prethodne dve – objašnjava Udovički.
Ona je više puta ukazivala na to da problem javne uprave nije toliko u broju koliko u lošoj strukturi zaposlenih i manjku kadra.

Nedopustivo mala ulaganja
Stručnjaci Fonda ne spore dobro stanje javnih finansija, ali upozoravaju na nedopustivo nizak trošak države za kapitalne izdatke. Oni su, računaju u MMF, upola niži nego u istom periodu prošle godine, u kojoj je bio takođe nizak nivo ulaganja. Za prvih sedam meseci za ove namene iz budžeta je dato 9,5 milijardi dinara.

Osim toga, u MMF ne vide napredak ni u privatizaciji društvenih firmi. Nema, podsećaju, ni planiranog rešenja za Petrohemiju, dok se, obavestio ih je premijer, naziru neka za Azotaru i MSK.
– Članovi Misije podsetili su i na dogovor da se do kraja meseca spoje SIEPA i Nacionalna agencija za regionalni razvoj, kao i da se ne nazire spajanje Puteva i Koridora. U kontekstu priprema za budžet za narednu godinu, Fond nadležne podseća i na dogovor da se racionalizuju planovi za promociju investicija, a posebno Fonda za razvoj, ali i očekuju da će do kraja godine biti spojene i SIEPA i Agencija za osiguranje depozita – objašnjava izvor „Blica”.
– Ako se rashodi za zaposlene zadrže na preko 10 odsto BDP, biće teško smanjenjivanje fiskalnog deficita u narednim godinama – upozorava Arsić.Ekonomista Milojko Arsić podseća da je Vlada u fiskalnoj strategiji i sporazumu sa MMF predvidela da se troškovi rada zaposlenih u državnom sektoru smanje sa 12 na osam odsto BDP u naredne tri godine.

(Blic)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone