PUTIN PRISVAJA NOVU ZEMLJU, ZAPAD NEMOĆAN: Bukti sukob koji tinja godinama (VIDEO)

predsednik
Foto: AP
Kritičari ruske spoljne politike smatraju da je intervencija u Južnoj Osetiji bila tek eksperiment za kasniju aneksiju Krima

Kao bomba je odjeknula vest da je ruski predsednik Vladimir Putin naredio da se oružane snage gruzijske pokrajine Južne Osetije de fakto uklope u zapovednu strukturu Vojnih snaga Ruske Federacije. Iako Gruzija tvrdi da Južna Osetija spada u njenu teritoriju , ona je godinama pod kontrolom Moskve, tačnije od 2008. godine.

Prema tekstu predloga za koji Putin insistira da se potpiše što pre, separatisti u Južnoj Osetiji bi uz blagoslov Moskve trebalo da prihvate nove operativne procedure za njihove oružane snage, dok će struktura i ciljevi tih oružanih snaga biti formirani u dogovoru s Rusijom.

 

U sporazumu takođe stoji da se pripadnici oružanih snaga Južne Osetije mogu prebaciti u Oružane snage Ruske Federacije u ruskoj bazi u Južnoj Osetiji. Nadalje, separatisti će smanjiti vlastite oružane snage u skladu s brojem novih vojnika koje u svojoj bazi zaposle Rusi. Ugovor sa separatistima trebalo bi da zaključe ruski ministri odbrane i spoljnih poslova.

Gruzija je osudila taj potez, a za očekivati je da će isto učiniti brojne zapadne države, uz optužbu da Kremlj u tišini priprema aneksiju dela teritorije druge suverene države, nakon što je isto napravljeno s Krimom pre dve godine.

Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP

RUSKO-GRUZIJSKI RAT

Napetosti u regiji počele su rastom nacionalizma kod Gruzina i Oseta 1989. godine. Pre ovoga, ove dve etničke zajednice živele su u miru jedna sa drugom, izuzev u periodu između 1918. i 1920. godine.

U vreme Sovjetskog Saveza, Južna Osetija je imala status autonomne oblasti, a nezavisnost od Gruzije je proglasila 1991. godine. Ujedinjene nacije, Evropska unija, OEBS, NATO i većina zemalja sveta ne priznaju Južnu Osetiju kao nezavisnu državu i smatraju je delom Gruzije, iako vlasti Južne Osetije u potpunosti kontrolišu celokupnu teritoriju Južne Osetije i faktički su potpuno nezavisne od gruzijskih vlasti. Južna Osetija je održala dva referenduma o nezavisnosti: prvi referendum je održan 1992. godine, ali ga međunarodna zajednica nije smatrala legitimnim, tako da je održan i drugi referendum 12. decembra 2006. godine.

Prema očekivanjima, većina glasača je glasala za nezavisnost od Gruzije. Ovaj referendum tada nisu priznali UN, EU, OEBS, NATO i Ruska Federacija, koja je dve godine kasnije ipak priznala Južnu Osetiju kao nezavisnu državu.

Do rata 2008. godine, deo teritorije Južne Osetije bio je pod kontrolom južnoosetijske, a drugi deo pod kontrolom gruzijske vlade.

Rat u Gruziji se vodio u avgustu 2008. godine između Gruzije sa jedne i Rusije i gruzijskih otcepljenih teritorija Južne Osetije i Abhazije sa druge strane. Nakon nekoliko dana žestokih okršaja u ovoj oblasti između gruzijske vojske i snaga Južne Osetije, gruzijski vojnici su 7. avgusta pokušali da zauzmu grad Chinval, glavni grad Južne Osetije. Kao odgovor na ovo usledio je ruski napad na Gruziju koji je Moskva opravdala odgovorom na napad na ruske mirovne snage u Južnoj Osetiji i zaštitom svojih državljana u Gruziji. Abhazija je takođe napala gruzijske snage koje su se od ranije nalazile na delu njene teritorije nakon završetka prethodnog rata 1993.

Rusija i Gruzija su uz posredovanje Evropske unije potpisale primirje 15. avgusta 2008. u kom su se Rusi obavezali da će se povući sa gruzijske teritorije.

Ruska duma je zvanično priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije 26. avgusta, što je Gruzija okarakterisala kao čin aneksije. Jednostrano rusko priznanje je izazvalo osudu nekih zemalja poput SAD i nekih članica Evropske unije zbog kršenja teritorijalne celovitosti Gruzije, dok je Rusija prethodni slučaj priznanja Kosova i Metohije navodila kao presedan koji je omogućio separatističkim oblastima da dobiju nezavisnost.

Po izveštaju Ujedinjenih nacija, broj izbeglica iz Južne Osetije koji je pobegao u Rusiju je oko 30.000 od ukupno 70.000 stanovnika koji su živeli tu pre rata, dok je 68.000. Gruzina moralo da napusti svoje domove.

 

ŽIVOT U JUŽNOJ OSETIJI DANAS

Novinarka Stefani Džojs iz npr.org je pre nekoliko dana bila na teritoriji Južne Osetije i ispričala kakva je trenutna situacija tamo.

– Stojim blizu sela Odzisi, koje je de fakto postao severna granica Gruzije. Tu gde se nalazim okružena sam sa tri strane teritorijom koju kontorliše Rusija. Nekoliko metara od mene je granični prelaz, i vidim upravo kola kako stoje i carinici ih pretresaju. Iza mene je gruzijska granica. Sada me ruski carinici fotografišu – rekla je Džojsova.

Prema njenim saznanjima sa lica mesta, granica je tamo gde Rusija kaže da jeste. Poljak Tomaš Szablovski koji patrolira ovim delom, kaže da se nekad granice postave usred sela i da to predstavlja veliki problem za lokalnu zajedinicu i društvo.

Seljak koji je obrađivao svoju zemlju na ruskoj strani nije hteo da im izađe u susret i porazgovara s njima, jer se plaši da bi mu to moglo stvoriti probleme. Ipak, nastavnca muzičkog Zizi Kurmašvili iz sela Kurvaleti bila je spreman za razgovor.

– Želim da kažem drugima kakva je situacija ovde. Blizu sela je granica, a ljudi u njemu su veoma siromašni.

Zizi je objasnila da je selo nekad bilo prosperitetno, da su ljudi imali velike voćnjake i bili su uspešni na tržištu. Sada kaže da je Rusija ukrala njihovu zemlju i vodu, i ljudi ne mogu da zarade novac. To je ovde uobičajena priča.

– Mnogi poljoprivrednici u oblasti su jednu noć otišli na spavanje misleći da su njihova polja i voćnjaci u Gruziji, a onda su se probudili i videli ograde.

Zizin sin, Giorgi ima 16 godina i ne seća se vremena kada ruska granica nije bila tu. Ali se seća rata. Sada uči engleski jezik i nada se da će jednom otići na Zapad.

– Sećam se da sam mnogo razmišljao o izbeglicama. Stavio sam u torbu moje stvari i čizme, i mislio sam da ću za 2-32 dana biti u izbegličkom kampu – rekao je Giorgi.

Kritičari ruske spoljne politike smatraju da je intervencija u Južnoj Osetiji bila tek eksperiment za kasniju aneksiju Krima, a svi znamo kakva je trenutna situacija na krimskom poluostrvu.

Pogledajte video:

 

(Dnevne.rs/Izvor:Telegraf.rs)

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*