„Prelazak na drugu stranu“: Sve počinje 72 sata pred smrt

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
smrt-zivot
Running towards the light /pixabay
U ljudskoj prirodi je bojati se smrti i teško nam je o njoj govoriti ili joj prisustvati. Međutim, možda upravo samrtnici razumiju smrt mnogo bolje nego mi i mogu nam pružiti utehu

Patricia Pierson, novinarka i autorka knjige „Otvaranje vrata raja: Istraživanje priča života, smrti i šta dolazi nakon nje“ opisuje rezultate svojih istraživanja na temu „prelaska na drugu stranu“.

Sve počinje 72 sata pred smrt.

S obzirom da sam u roku od 9 tjedana izgubila i sestru i oca, posvetila sam se istraživanju onoga što se događa nakon smrti. Intervjuirala sam na desetine ljudi koje profesija smatra za neizlječive pacijente, kao one koji su doživjeli posebna iskustva sa umirućima, pa i sa onima koji su se „vratili iz mrtvih“, odnosno, doživjeli kliničku smrt.

Shvatila sam da ljudi spoznaju kada im kucne zadnji trenutak. U periodu od 72 sata pred smrt, oni počinju da govore u metaforama o putovanju. Terminologija je različita, pa tako jedni traže svoje cipele, drugi avionske karte, a treći ponavljaju kako „žele da idu kući“, a zapravo su već kod kuće.

U trenucima dok je ležala na samrti, moja sestra, obolela od raka dojke, ponavljala je uporno „ja ne znam kako da odem“, a čak je spominjala i neke „nesrećne stjuardese.“

Bolničarka Maggie Callanan, koja je radila u Centru za palijativnu njegu u Virginiji, navodi pitanje jednog pacijenta oboljelog od raka gušterače, postavljeno u samrtnom času: „Da li moja žena zna sve u vezi sa pasošem i kartama?“

Meri je pronašla i poseban naziv „svijest o bliskoj smrti“ i koristi ga u svojoj knjizi „Konačni darovi: razumjevanje specijalne svijesti i potrebe umirućih, te komuniciranje s njima“. Callananova je bila u situaciji da njeguje stotine pacijenata sve do smrti i smatra da vizije putovanja njenih pacijenata nisu puka slučajnost.

Preminule članove porodice ljudi vide neposredno pred smrt. 

Umirući često imaju „priviđenja“ za koje zdravi ljudi vjeruju, da su prosto efekti jakih analgetika koje pacijenti uzimaju. Međutim, da li je tako?

dream1U jednoj velikoj internacionalnoj studiji, koju su sproveli psiholozi dr Karlis Osis i dr Erlendur Haraldsson sa Islandskog univerziteta, ustanovljeno je da većina pacijenata koji su još uvek svesni nekih sat vremena pred smrt, vidi svoje voljene koji su preminuli, bez obzira na to da li su primali takve lekove ili ne. Studija je obuhvatila ljude iz potpuno različitih kultura – iz SAD i Indije. 

Kada sam razgovarala sa pacijenticom Endi Skotom (84), koja je umirala od raka, pričala mi je kako joj u posetu dolazi njen (usvojeni) sin Frenki, inače, preminuo nekoliko godina pre toga..

On je, prema njenim rečima, mirno sedeo u fotelji kraj nje kad god bi „došao“.

Dnevne.rs

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • http://www.stevanart.net/ Stevan Pavlovic

    ¸Ne znam kada počinje…ali ovaj tekst ide u prilog onima koji znaju/veruju da je DUŠA/E večna/e…i šta bi onda bilo čudno da se polako okupljaju oko onog koji če im se pridružiti !?

  • Petar

    U zadnje vreme sam čitao a i gledao dosta filmova na ovu temu !Činjenica je da se ljudi nadaju i u strahu veruju u nešto posle smrti !!!??? Ko smo mi u stvari kao pojedinci ? Rodimo se , dobijemo telo pa dušu , rastemo , sazrevamo ,starimo pa umiremo – jedam životni proces i to je samo to i ništa više ! Čovek dok je mlad , jak i mentalno stabilan je jedno a starac istrpšenog tela , dementan i po svakom pitanju nesposoban je drugo !Znači kako stari organizam tako stari i nestaje duša i to se na kraju završava smrču koja obeležava kraj jednog života koi je bio i prošao i nikada se neče vratiti ali zato ostane potomstvo kao produkt tog života koi nastavlja ciklus života ali zasebno za sebe ! Duša je vezana za telo , kako stari i nestaje telo dako se troši i duša . ko smo mi pojedinačno ? neko pametan , neko glup , neko dobar ili loš ima nas ko žutih mrava ! Zašto bi mi bili kao pojedinci interesantni bilo kome pa i bogu ? Jedan prošao drugi došao ! Jednostavno nema smisla da se rodiš i stvoriš kako bi umro i rodio se ponovo kao neko drugi koi pojma nema sa prethodnim životom ? Čemu onda sve ispočetka ako nema sečanja na prethodno ? Još se nije vratio ni jedan nazad koi je umro i nema konkterni ni jedan dokaz koi bi tako nešto podržao i to je surova činjenica !!! DAJ BOŽE DA GREŠIM JER SE I JA NADAM !!!

    • Nadja R

      Mnogo se ih vraca. Samo smo slepi pa ih ne vidimo. Grigorij Grabovoj vaskrsava umrle. Pa Sin bozji se vratijo. A ima knjiga o Joganandi gde opisuje kako Jogananda sretne po smrti svog ucitelja. I jos puno drugih ima da ne brojim sve.

    • Anchy

      Nadam se i ja da grijesis i zapravo vjerujem da je tako. Ako je dusa energija, a energija neunistiva, znaci da dusa zivi vjecno i samo mijenja svoj oblik. Mi nemamo sjecanje na prosle zivote u ovozemaljskom zivotu, ali dusa u svojoj tranziciji izmedju dva zivota ima uvid u prethodni i shvata koji joj je zadatak u sljedecem zivotu. Slobodno se nadaj. Zivot i smrt nose sa sobom puno vise nego sto mozemo zamisliti zaokupljeni svakodnevnim zivotom 🙂

    • Jay Kay

      Moze neka preporuka za film ili text? Volim ovakve teme.. A Vi pogledajte Reinkarnaciju. Dokazi postoje.. cak vise dokaza i svjedocenja nego o mnogim drugim stvarima u koje vjerujemo bez podpitanja.
      Po toj teoriji ‘ko smo mi ..ne zanimljivi…pojedinci..“ mozemo reci i „po cemu smo mi ljudi posebni pa smo zasluzili biti sami u svemiru??“ A dokazi za zivot u svemiru su nam pristupacni u istoj kolicini kao i za zagrobni zivot,sljedeći život…A mnoga djeca (do duse vrlo kratak period) se sjecaju djelica proslog zivota kad pocnu sklapati recenice u ranom djetinjstvu…(ako smo nekad i culi da pricaju nesto pripisali smo to bujnoj masti ili TV-u

    • http://www.stevanart.net/ Stevan Pavlovic

      ..pa,koliko sam ja“pokupio“u ovih 60-tak god.- radi se o sakupljanju iskustva (ucenju!)
      pre nego se krug završi, i tada ta „stara duša“odlazi kod Oca našeg zajedničkog!(?)
      Mislim da je moja duša stara, ali,ako grešim, nadam se da cu ponovo biti slikar…da mogu da radim šta volim, kad’ hocu, i koliko hocu!