PREDSEDNIK ESTONIJE: Putin može da nas pregazi za 4 sata! Nas čuva 16 naspram 1.200 ruskih aviona (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
vojska
Vazdušni prostor Estonije nadzire svega 16 vojnih lovaca. Poređenja radi, Rusija ima barem 230.000 vojnika samo u sastavu svoje kopnene vojske i najmanje 1.200 borbenih aviona

Ako na trenutak isključimo Ukrajinu, na čijem istoku i jugoistoku uz granicu s Rusijom već godinu dana traju ratna zbivanja, najosetljivija granica u Evropi trenutno je ona između Estonije i Rusije.

PUTINOVA KOST U GRLU: Pogledajte šta sve može američki MONSTRUM! (VIDEO)

Premda bi netko izvan ove bivše sovjetske republike na prvi pogled možda mogao pomisliti da su česta upozorenja o mogućoj ruskoj intervenciji preterivanje, predsednikTomas Hendrik Ilves, čija je rezidencija od granice udaljena tek nešto više od 200 kilometara, u razgovoru za Dejli telegraf tvrdi da je pretnja prilično realna te da bi njegova država zaista i mogla da postane epicentar sledeće svetske krize.

Estonija je najmanja od tri nekadašnje baltiče sovetske republike, ali sa Rusijom ima najdužu granicu (294 kilometra) i trenutno je verovatno najizloženija od svih država u Evropi kada je reč o eventualnoj ruskoj intervenciji.

Kada bi Vladimir Putin odlučio da izvrši invaziju na ovu državu u kojoj živi 1,3 miliona ljudi na način na koji je to uradio u Ukrajini, posledice po svetski mir bile bi dalekosežnije nego nakon aneksije Krima. Estonija je, za razliku od Ukrajine, članica NATO pakta, u koji je ušla pre 11 godina. U slučaju da jedna članica ovog vojnog saveza bude napadnuta, sve ostale članice, uključujući i Ameriku, prema Severnoatlantskoj povelji imaju obvezu da stanu u njenu odbranu.

Foto: AP
Foto: AP

Pritom treba uzeti u obzir da je Rusija nuklearna velesila, a na estonsko-ruskoj granici u ovom trenutku nema nijednog pripadnika američke ili vojske neke druge članice NATO.

Predsjednik Ilves tvrdi da on celu situaciju posmatra smireno i hladne glave, ali istovremeno iznosi listu razloga zbog kojih ga ruske namere istinski zabrinjavaju.

„Primetili smo dramatičan porast vojnih letova. U blizini naše granice videli smo iznenadne vojne vježbe velikih razmera. Iz Rusije sve češće dolazi antagonistička i preteća retorika. Estoniju pritom ne ističu zasebno, ali nas uvek trpaju u grupu država prema kojima se šalju preteće poruke“, navodi Ilves.

Uprkos razbuktaloj krizi u Ukrajini i ratobornoj retorici iz Moskve, NATO još na trajnoj osnovi nije razmestio nijednog vojnika u Estoniji ili drugim svojim članicama na Baltiku. Iza toga se krije sporazum s Rusima iz 1997. godine prema kojem „u trenutnom bezbednosnom okruženju do daljnjeg“ NATO neće imati stalno raspoređene borbene jedinice istočno od Nemačke. Premda iz Moskve već neko vreme stižu razne provokacije i pretnje, NATO se pomenutog sporazuma još pridržava pa je u Estoniji trenutno stacionirano tek 150 američkih vojnika, ali na privremenoj osnovi i daleko od granice.

Foto: Reuters
Foto: Reuters

Predsjednik Ilves veruje da je došlo vreme da NATO zaključi kako je došlo do promene „bezbednosnog okruženja“ iz 1997. te da na trajnoj osnovi u tri baltičke članice pošalje barem jednu brigadu.

„150 vojnika nije mnogo, mislimo da je povećanje tog broja jedino razumno rešenje“, rekao je.

„Nama se pred nosom, odmah preko granice, odvijaju vojne vježbe u kojima učestvuje od 40 do 80.000 vojnika, a onda još nas optužuju da smo krivi za eskalaciju situacije. Ili Amerikancima prigovaraju jer imaju tih 150 ljudi ovde pa Rusija kaže da će morati da oreduzme protivmere“, govori Ilves.

Dogovor postignut na NATO prošlogodišnjem samitu u Velsu prema kome će se formirati snage za brzo delovanje sa oko 5.000 vojnika koje bi bile u stanju ekspresno da budu angažovane na Baltiku u slučaju potrebe estonskog predsednika nije impresionirao.

„Pa kada bi te snage stigle ovde? Za nedelju dana? Pet dana? Ako pogledate kakve vežbe izvode naše komšije, videćete da je reč o brzim akcijama. Dođu ovde i sve je gotovo za samo četiri sata“, upozorava Ilves.

Premda se u Estoniji, za razliku od brojnih drugih evropskih zemalja, vojni rok mora služiti i premda je proračun za odbranu veći od 2 odsto BDP, što premašuje NATO cilj za svaku članicu, tamošnja vojska ima tek 5.300 vojnika. Kao i druge baltičke države, Estonija nema svoje avione pa se za sigurnost vazdušnog prostora u potpunosti oslanja na NATO.

Ovaj savez je prošle godine učetverostručio svoju flotu na Baltiku, ali to znači da umesto dotadašnja četiri, vazdušni prostor trenutno nadzire svega 16 vojnih lovaca. Poređenja radi, Rusija ima barem 230.000 vojnika samo u sastavu svoje kopnene vojske i najmanje 1.200 borbenih aviona.

U slučaju invazije, Ilves veruje da bi Rusija pokušala da osvoji granice baltičkih država pre dolaska NATO snaga za brzo delovanje.

Foto: Rojters
Foto: Rojters

„To je sjajna ideja, ali u stvarnosti, verovatno bi ta jedinica stigla prekasno“, kaže Ilves.

On i dalje ne zna hoće li mu NATO uslišiti želju i poslati dodatne snage, ali u iščekivanju pozitivnog odgovora njegova država već je izdvojila novac kako bi sagradila barake za smeštaj tih trupa.

Na pitanje da li misli da je Severnoatlantski pakt spreman da brani Estoniju.

„Ako neko u paktu kaže „ne“, u tom trenutku NATO prestaje da postoji. Onoga trenutka kada kolektivni savez ne ispoštuje sopstveni sporazum o kolektivnoj odbrani, od tog trenutka svi ga napuštaju. Kada se tako nešto dogodi, sve je gotovo“, jasan je Ilves.

Izdati Estoniju značilo bi, prema njemu, smrt NATO pa je u tom smislu uveren da do toga neće doći.

„Čim ostavite jednu državu da se brani sama, nijedna druga država neće se osećati sigurno nakon toga. Zato sam uveren jer reč o sopstvenim interesima“, zaključio je estonski predsednik.

(Jutarnji.hr)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone