PORODICE BROZ I KARAĐORĐEVIĆ UJEDINJENE: Kada će nam VRATITI TITOVE STVARI (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Foto: Rojters
Foto: Rojters
Simboli ideološkog neprijateljstva, porodice Karađorđević i Broz, ujedinile su se u nezadovoljstvu što im Titove stvari koje su nađene pre više od tri godine još nisu vraćene.

Razloge za takvu sporost ni jedni ni drugi ne znaju, a ono što znaju jeste da je tročlana komisija još 17. jula 2013. otvorila i popisala stvari iz 11 depoa u Narodnoj banci Srbije koji su se vodili na lično ime doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

I za Brozove i za Karađorđeviće neizvesna je sudbina dragocenosti, među kojima su izuzetno vredni komadi nakita, ordenja, starog novca, satova, pa sve do zlatnih poluga sa grbom dinastije Karađorđević. To je sve bilo u 10 depoa, a u 11. su bili spiskovi stvari. Te prvobitne spiskove sastavila je komisija iz 1982.

Ono što je izvesno jeste da su sefove 2013. otvorili Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije, i predsednik te nove komisije Milorad Simić, savetnik predsednika, i Nenad Jevremović, zamenik generalnog sekretara predsednika, koji za sada jedini znaju šta je bilo unutra. Da sve bude prekriveno velom tajne, doprineo je i Nedeljko Tenjović, generalni sekretar Predsedništva, koji je 4. marta 2013. uputio Prvom osnovnom sudu u Beogradu dopis u kojem konstatuje: „Naglašavam da prilikom faktičkog otvaranja (depoa) nije neophodno prisustvo suda“.

Sud je ovaj nalog prihvatio, pa predstavnici suda nisu prisustvovali otvaranju. U tom sudu se inače vodi ostavinski postupak Brozove imovine, kojem prisustvuju i advokati Karađorđevića, jer je utvrđeno da se i stvari njihovih predaka nalaze u imovini doživotnog predsednika SFRJ. O isključenosti Prvog osnovnog suda svedoči urgencija koju je ovaj sud 4. septembra 2013. poslao Predsedništvu Srbije i kojom traži obaveštenje da li je izvršen popis te da li postoje neke stvari koje su pripadale Titu ili Jovanki.

Komisija je stvari poverila na veštačenje ekonomsko-finansijskom veštaku Rajko Dupalu, koji je prisustvovao otvaranju depoa. On je u nalazu od 2. septembra 2013. konstatovao da sve sem jednog sata marke „marvin“ najverovatnije predstavlja imovinu porodice Karađorđević. Veštak u nalazu navodi da je prisustvovao otvaranju depoa od 1 do 9, ali da prilikom veštačenja nije kod sebe imao stvari iz depoa 1, 2, 4, 5, 7 i 9. Preporučuje da veštačenje obavi komisija veštaka specijalista kustosa, isoričara umetnosti, antikvara, numizmatičara i juvelira, jer bi ona „dala utemeljeniji i verodostojniji odgovor“.

Članovi obe porodice nisu imali priliku da vide stvari. Komunističke vlasti su do kraja tvrdile kako su Karađorđevići poneli dragocenosti kada su se sklonili u Britaniju na početku Drugog svetskog rata.

Advokati Nikola Barović i Gordana Spasojević, koji zastupaju deo porodice Broz, kažu za „Blic“ da su svi naslednici izjavili da ne žele imovinu Karađorđevića.

– Podneli smo žalbu da taj depo nije trebalo tako otvarati, bez nadzora suda, i ona je usvojena, ali to nije pomoglo. Ne znamo gde su stvari, a to ne znaju ni Karađorđevići – kaže Gordana Spasojević.

– Naša porodica čeka veoma dugo i zaprepašćeni smo svi celokupnom nesposobnošću sudstva da vrati ono što je naše. Zašto ne nastave s procesom? To nije korektno i nije pravedno. Cela moja porodica zahteva momentalni povraćaj, bez daljeg odlaganja – rekao je za „Blic“ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

(Dnevne.rs /Izvor:Vuk Z. Cvijić , Slađana Vukašinović,Blic.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone