OVO POVRĆE USPEVA I U SRBIJI: Od ove biljke možete da zaradite čak 8.000 EVRA po hektaru! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
poljoprivreda
Foto: printskrin
Slatki krompir ili batat je višegodišnja tropska biljka iz familije slakova, a iako su po nazivu slični, ova namirnica nema nikakve veze sa običnim krompirom.

Ni cena mu nije slična. Batat, koju u svakoj prilici hvali i najbrži čovek na svetu Jusein Bolt, pet puta je skuplji od krompira. U trgovačkim centrima kilogram se plaća 330 dinara, ali to očito nije prepreka jer tražnja za njim raste po stopi od najmanje 20 odsto godišnje.

Kako i u ostatku Evrope, tako i u Srbiji i regionu već luduju za tom namirnicom s obzirom na to da drži prilično stabilnu cenu na berzama.

Analiza stručnjaka sa poljoprivrednih fakulteta još pre nekoliko godina je pokazala da bi proizvodnja batata, koja je uglavnom rezervisana za tople tropske krajeve, bila isplativa i na Balkanu odnosno u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, kao i crnogorskom priobalju.

Ulaganja u proizvodnju su velika su6.700 do 8.000 evra, ali poljoprivrednici se nadaju se i tolikoj neto zaradi po hektaru kada naplati svoj ovogodišnji trud, koji je počeo sadnjom sertifikovanih sadnica sredinom maja, a “berba” je od početka septembra do početka oktobra.

Gajenje i čuvanje

Na 20.000 sadnica/ha, ukupno se dobije 20 tona prve klase. Nakon probiranja batat se prirodno konzervira 5-6 dana na 35⁰C, nakon čega će trajati 8-9 meseci. Najtraženija je i najslađa sorta narandžasta, a najkvalitetnija ljubičasta koja ukusom podseća na kesten.

Vađenje batata se obavlja krajem septembra i u oktobru, ali svakako pre mrazeva i obilnih kiša. Batat se vadi ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom. Prilikom vađenja treba paziti da se koren batata ne ošteti, jer u tom slučaju može doći do truljenja.

Cela biljka se može iskoristiti, njoj nisu potrebni  ni herbicidi, ni pesticidi, i zapravo je ekološka. Jedino što je oko nje puno ručnog rada poput plevljenja, a baš svaki plod mora se ručno pokupiti s polja da se ne bi oštetio jer je mnogo osetljiviji od krompira.

Dok seljaci svake godine kukaju zbog cena pšenice, vrednost prinosa njegovog batata na jednom hektaru biće koliko jednog proizvođača pšenice na 30 hektara.

Batat je izvrstan za pečenje, kuvanje, kolače, hleb… Mladi listovi batata mogu se jesti sveži u salati ili se pak mogu osušiti za čaj. On ne treba da se soli jer zbog mnoštva minerala ima sladak ukus.

Batat treba čuvati u mračnoj i toploj prostoriji u kojoj temperatura ne bi smela pasti ispod 10 stepeni. Nikako se ne sme držati u frižideru ili hladnjači, jer bi u tom slučaju istruleo. U Srbiji se slatki krompir najviše uzgaja u Sremu, tačnije u naselju koje se zove Golubinci u opštini Stara Pazova.

https://youtu.be/B2HUG4fKa-g

(Dnevne.rs /batat.rs/večernji)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone