OTKRIVAMO VAM PISMO KOJE JE ZAPALILO REGION: Moj tata je poginuo u ratu braneći zemlju, a šta vi radite sada?!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
devojka
Foto: Facebook/Gordana Jaredic, Profimedia
Devojka iz Nevesinja je ogorčena što godinama ne može da dobije posao

Otvoreno pismo Gordane Jaredić iz Nevesinja, koja je inače diplomirani ekonomista, zapalilo je preko društvenih mreža ceo Balkan. Gordana je “otvorila dušu” i napisala na koji način se ljudi zapošljavaju i da se u državnim firmama radna mesta bukvalno nasleđuju.

Njeno pismo prenosimo u celosti:

Poštovana gospodo,

–Pošto sam se u proteklih 6 godina, otkako sam stekla zvanje diplomiranog ekonomiste, obraćala za pomoć raznim institucijama, načelnicima, službama i ministrima ponaosob, i kako to nije donelo nikakve rezultate, ovom prilikom obraćam se svima vama zajedno.Kad kažem “vama” mislim kako na vladajuću koaliciju, tako i na opozicionare (koji barem u lokalnim zajednicama imaju vlast) i sve koji boračku populaciju koriste za prikupljanje političkih poena.Svesna sam da sada nije baš prikladno vreme za priču o poginulim borcima i njihovim porodicama.Trenutno nema predizbornih kampanja na pomolu, što znači da nismo potencijalni birači. A kada nismo birači, onda smo samo brojevi u statistici Zavoda za zapošljavanje. A ko se još bavi statistikom?O izbeglištvu i podstanarskim sobama ne želim da pričam.

Moja priča je ista kao i priča hiljada dece čiji su roditelji izgubili život u ratu. I moj otac je jedan od onih na čije grobove polažete vence i odajete im počast pred kamerama. Jedan od onih kojima ste, kako sami kažete, dužni jer su stvorili ovu zemlju.

Zemlju kojom vi upravljate.
Zemlju u kojoj vaša deca dobijaju radna mesta bez konkursa.
Zemlju u kojoj ste opštinske, gradske i državne uprave pretvorili u privatnu svojinu.

Zemlju u kojoj Ministarstvo tvrdi da nema nikakvog uticaja na zapošljavanje unutar lokalnih zajednica. Pa o kakvoj je boračko-invalidskoj zaštiti onda riječ? A u opštinama, opet, kažu da sačekate malo jer oni, kao i uvek, čine sve što je u njihovoj moći. Čine, ali za sebe.

U mojoj opštini, opštini Nevesinje, radna mesta se nasleđuju. Mladi ljudi zauzimaju ona mesta sa kojih u penziju odlaze njihovi roditelji. (Pri tome struka ne igra nikakvu ulogu. Nije bitno da li ste pedagog, istoričar ili inženjer, uvek možete naslediti mesto roditelja pravnika)

Konkursi najčešće nisu ni potrebni. Ako su pojedine porodice genetski predodređene za određena radna mesta, onda bi to, poštovana gospodo, trebalo uneti i u statut opštine.

A s obzirom na to da konkursi praktično ne postoje, na dobrom smo putu da i ovaj apsurd postane realnost.

Kako drugačije objasniti činjenicu da je samo u proteklih mesec dana u opštinskoj upravi zaposleno troje mladih ljudi čiji su roditelji takođe radnici pomenute institucije? Nepotizam ovde više nije krivično delo već prirodna smena generacija na određenoj funkciji.

Koga da nasledimo mi?

Da je u toku predizborna kampanja, verovatno bih i ja, kao i većina dece poginulih boraca ćutala i nadala se ispunjenju nekog od silnih obećanja vlasti ili opozicije. Ali već 6 godina čekam. I gledam kako ti isti funkcioneri čak i u privatnim firmama uspevaju da zaposle nekoga svog, bitnijeg. Pri tome bez imalo stida priznaju svoje postupke i govore mi da se ovog puta ne nadam. To “Ne nadaj se” je u mom slučaju prelilo čašu.

Poštovana gospodo, u pravu ste. Zaista ste dužni poginulim borcima. Njihovi životi vama su osigurali to čime danas upravljate kao da vam je očevina. Ali, treba da znate da mi nismo, kao vaša deca, predodređeni. Nismo tu da budemo večite žrtve i da preko nas skupljate političke poene. Ne želimo da se još jedna generacija naših porodica na takav način žrtvuje za ugodnu budućnost vas i vaše dece. Država i sistem koji ste stvorili nisu vredni toga.

S poštovanjem,

Gordana Jaredić diplomirani ekonomista i broj u statistici Zavoda za zapošljavanje.

(Dnevne.rs, Telegraf.rs / Izvor: Mojahercegovina.com Foto: Ilustracija)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • milica

    Draga devojko! Nije za utehu ali zelim da ti kazem,da nisi sama u nepravdi ,od strane drzave a onda i gradova u kojima zivimo! I moj suprug i tata mojih dveju kceri je takodje poginuo u ratu kao pripadnik vojske srbije ’99 god.nikada nisam dobila posao,na kraju sam ostala i bez stana!! Nepravda i zalosno! Razumem tvoje ogorcenje!

  • Robin Hud

    Sve te razumem ali ovo je Srbija.Moras da nadjes nacina i na vise frontova da se boris.Mlada si i trazi resenje a sto se tice stanja u drzavi to se nece nikad promeniti.Sto je kriza veca za nas koji nemamo nikog u vlasti i jake veze bice sve teze i teze.Srbija ce se podeliti na one koji rade i imaju i na one koji nemaju i beduju.U nekim porodicama ce svi raditi,zetovi snahe ,cerke sinovi itd a u nekim ne radi niko i nema za hleb.Pokusaj u inostranstvu,prijavi se za rad u vojsci,policiji…..Nedaj se ….bori se ali ne cekaj vec trazi resenje ,zivot je kratak.

  • Nina

    Probaj poslati svoju diplomu u Katar ili Dubai,ako imaš neko znanje engleskog biće u redu. Tamo zaraditi pare I vratiti se (ako imaš želju provesti život u Srbiji), otvoriti nešto svoje ili kupiti dva stana i živeti. Sa platom iz ovih zemalja je moguće ostvariti sve što poželiš. Niko ne voli napuštati svoju rodinu,ali godine idu i važno je stvoriti sebi dobar život, a dok si živ i zdrav sve je moguće,ne zaboravi to!!! Svako dobro i srećno! P.S. Imaš na facebooku stranicu sa našim ljudima u Kataru,napisi,kontaktiraj ih.