NOVI PROBLEMI NA EVROPSKOM PUTU: Pred Srbijom su 2 ‘OPASNA’ USLOVA u dijalogu sa Prištinom (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
vlada
Foto: Tanjug
Prestanak finansiranja srpskih opština na Kosovu i Metohiji i upravljanje jezerom i hidrocentralom “Gazivode” su među najvažnijim uslovima koje bi Srbija trebalo da ispuni na svojom evropskom putu u okviru Poglavlja 35 o KiM.

Međutim, ozbiljan problem i nevolja je u tome što u vezi ove dve stvari ne postoji nijedan potpisan sporazum između Beograda i Prištine na osnovu koga bi se o njima i pregovaralo, već to upravo i jeste – stvar dijaloga.

Štaviše, “Gazivode” se ne pominju ni u jednom dokumentu od 2011. godine na ovamo, ali su očekivanja da bi do zatvaranja Poglavlja 35 (koje se zatvara poslednje) moralo da se nađe rešenje. Zato je vrlo izvesna opcija da će se i sa “Gazivodama”, isto kao i sa “Trepčom”, doći u situaciju u kojoj će prištinska strana tvrditi da je sve njeno, a Srbija suprotno, što će biti još jedan od povoda za zaoštravanje odnosa i zastoj dijaloga.

Ovo nije jedina oblast kojom bi Srbija trebalo da se pozabavi u okviru Poglavlja 35, a da ne postoji dokument u dijalogu Beograda i Prištine na osnovu kojeg bi se problem rešavao.

Na ovo je prošle nedelje na sednici skupštinskog Odbora za KiM ukazao i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, navodeći da se Edita Tahiri javno pohvalila da ono što ona napiše o sprovođenju Briselskog sporazuma bude direktno prepisano u poglavlje 35.

zastava
Foto: pixabay

– To je zabrinjavajuće, jer to poglavlje ne bi smelo da se koristi kao zamena za briselski dijalog, već bi trebalo da bude instrument za praćenje primene sporazuma – rekao je Đurić na sednici skupštinskog Odbora za KiM, gde je Briselu poručio da preko ucena ne može da se razgovara.

U Kancelariji za KiM za “Blic” pojašnjavaju da se u tim prelaznim merilima nalaze mnoge stvari kojih nema ni u jednom sporazumu, i da ispada da je suština ovog poglavlja da se tako prejudicira ishod dijaloga Beograda i Prištine, ili da se na taj način ostvari sve ono što dijalogom nije moguće.

Suština je da sve što je popisano u Poglavlju 35 mora da se ispuni, ali nema na osnovu čega. To je slučaj i sa finasiranjem srpskih opština, sa dostavljanjem izveštaja o policiji i pravosuđu prištinskim vlastima, vizuelnim izgledom zvanične prepiske.

Šta sve piše u poglavlju, ali ne i u sporazumima

Gazivode – U Poglavlju 35 navodi se da Srbija rešava pitanje uprave elektrane “Gazivode/Ujmani”, imenovane od strane Srbije.

Međutim, “Gazivode” se ne pominju ni u jednom do sada potpisanom sporazumu. Iako ova formulacija izgleda benigno, suština je da se od Srbije traži da smeni rukovodstvo “Gazivoda” i da pravo upravljanja preda Prištini da bi postavila svoje, i kako bi “Gazivode” postale njihove. Ista situacija je i sa “Trepčom”, kao i telekomunikacijama, odnosno sa vlasništvom “Telekoma Srbija” na KiM.

Finansiranje srpskih opština – Tehnička merila predviđaju da Srbija prestaje da finansira i podržava srpske strukture (privremena opštinska veća, zaposlene u opštini), da bi se one uspostavile i počele da rade u skladu sa kosovskim zakonima.Na Kosovu je 29 srpskih opština koje rade po srpskom sistemu, na čijim čelima su privremeni organi, i koje Srbija finansira. Priština traži da se sve te opštine ukinu, i to u zamenu za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Dostavljanje izveštaja o policiji i pravosuđu – Ova obaveza takođe nije predviđena nijednim dokumentom, a predviđa redovno dostavljanje podataka kosovskim organima ko je penzionisan, kada, koliko prima penziju u Srbiji.

Zvanična prepiska – Tehnička merila predviđaju da se Srbija saglasi sa vizuelnim izgledom zvanične prepiske koji još nije utvrđen (pečati, simboli, zaglavlja).Zapravo, traži se da prepiska Beograda i Prištine ne bude statusno neutralna, što bi trebalo da bude, već da ima “državna” obeležja Kosova. Osim toga, i Briselski sporazum je statusno neutralan, kao i ceo proces dijaloga Beograda i Prištine.

Sloboda kretanja – Navodi se i da Srbija dozvoljava ulazak državljana trećih zemalja sa Kosova u Srbiju.Međutim, nije problem kretanje ljudi i roba, ali je sporna formulacija po kojoj praktično znači da su Kosovo i Srbija dve zemlje. I na ovaj način se prejudicira statusno rešenje.

Janjić: Dijalog u krizi i bez budućnosti

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je dijalog Beograda i Prištine zapao u ozbiljne probleme, da nema budućnosti, da postoji kriza pregovaranja i organizacije pregovaračkog tima.

– Stiče se utisak da su oba pregovarača došla u situaciju kao da ne žele više ništa da ispregovaraju. Srbija nema političkog pregovarača za dijalog za poglavlje 35 ali, verujem i da pregovarački tim nema podršku predsednika Tomislava Nikolića – rekao je Janjić na predstavljanju publikacije “Budućnost dijaloga: normalizacija odnosa sa Kosovom i evropske integracije Srbije“.

Kako kaže, dijalog je u krizi, ali da su razgovori neophodni.

– Da ne bismo upali u terorizam i u potpunu političku destrukciju, svi treba da urade to što sam siguran da će da uradi EU, Brisel i Vašington – da se nastave razgovori – istakao je on.

Burazer: Pregovori bez otvaranja krupnih pitanja

Programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer kaže da se dijalog Beograda i Prištine odvija uz korišćenje principa “konstruktivne nejasnoće“, odnosno vođenjem pregovora o konkretnijim stvarima, bez otvaranja krupnijih pitanja oko kojih postoje nepomirljive nesuglasice.

– Poglavlje 35 jedno je od najvažnijih u pregovaračkom procesu, a pitanje odnosa Srbije prema Kosovu usko je povezano sa evrointegracijama – kazao je on, istakavši da ono ne zamenjuje dijalog Beograda i Prištine, već da je formalna veza između dijaloga i evropskih integracija Srbije.

(Dnevne.rs /Izvor:Lana Gedošević,Blic.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone