NEVEROVATAN PREOKRET NA BALKANU: Putin pronašao način kako da TRENUTNO i EFIKASNO kontroliše Evropu (INFO)

predsednici
FOTO: REUTERS
Ivan Krastev, predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji i saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču piše za Fajnenšel Tajms o situaciji na Balkanu i uticaju Brisela, Moskve i Ankare u eri nezainteresovanog Vašingtona

Vinston Čerčil je jednom prilikom rekao da Balkan stvara više istorije nego što može da podnese. Ali da li je proizvodi više nego što Evropa može da podnese?

Na Balkanu je 1990ih evropski posthladnoratovski bezbednosni poredak. Krvavi raspad Jugoslavije ubedio je tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona da nastavi sa NATO ekspanzijom na istok. Strah od uspona nacionalizma ubedio je evropske lidere da nastave sa širenjem EU, piše britanski Fajnenšel Tajms.

Danas, sve je verovatnije da će upravo na Balkanu posthladnoratovska raspodela Evrope biti najviše na probi.

 

To nije iznenađujuće, zbog čega je region bio na agendi prošlonedeljnog EU samita. Ali dok je reakcija EU pravovremena, ona je takođe slaba. Objava da su vrata još uvek otvorena za zemlje regiona neće doprineti mnogo.

Kao što se u šali kaže, na Balkanu razlika između optimiste i pesimiste povodom EU integracija je u tome što optimista veruje da će Turska postati članica tokom albanskog predsedavanja, dok pesimista očekuje da će Albanija ući tokom turskog predsedavanja Unijom.

Mnogi Srbi, Albanci, Makedonci i Bošnjaci su skeptični ne samo oko budućnosti svojih zemalja u EU, već i oko budućnosti same EU, piše britanski list.

Na Balkanu 21. vek opasno počinje da liči na 19. – s jednom važnom razlikom. U 19. veku Rusija i Turska su bili rivali u borbi za regionalni uticaj, dok su Nemačka, Austrougarska i Britanija dovitljivo pretvarale rusko-turske razmirice u svoju ekonomsku i političku korist. Danas, Rusija i Turska su ujedinjene u naporima da umanje uticaj EU na Balkanu.

Moskva i Ankara aktivno politizuju etničke i religijske tenzije na Balkanu. Rusko i tursko političko, ekonomsko i obaveštajno prisustvo u regionu nije ograničeno samo na bivšu Jugoslaviju i Albaniju, već seže takođe do Grčke i Bugarske.

Javno mnjenje takože naginje u pracu koji bi trebalo da zabrine Zapad. Prema rezultatima ankete Galup Internationala, na pitanje kojoj vojnoj sili bi se trebalo prikloniti u slučaju konflikta, većina Srba, Grka, Turaka i Bugara odgovorila je Rusija, uprkos tome što su sve zemlje osim Srbije članice NATO, članice EU ili tome teže.

Situaciju na terenu definiše stagnacija u ekonomiji s visokom nezaposlenošću i liberalnim režimima koje vode politički lideri koji bi pre napustili Evropu nego predali vlast.

Raspoloženje javnosti, u međuvremenu, eksplozivna je kombinaija frustracije, zbunjenosti i očaja. Veliki egzodus ljudi iz regiona tokom poslednje dve decenije ostavio je društvo bez kritične mase koja pokreće promenu.

 

Uz nedavnu izbegličku krizu i demografske strahove koje je stvorio, izazvao je preovlađujući osećaj beznađa i pesimizma.

Nerešena politička kriza u Makedoniji, propali pokušaj puča u Crnoj Gori, aktivna diskusija o referendumu o nezavisnosti Republike Srpske, sugerišu kako može izgledati budućnost regiona.

EU je primarni trgovinski partner i većina želi da ode u Nemačku ili Italiju, pre nego u Moskvu ili Ankaru. Ali to neće biti dovoljno da region ostane u EU sferi uticaja. Niti teritorijalni integritet Bosne Makedonje, niti zatezanje u srpsko-kosovskim odnosima ne treba uzimati zdravo za gotovo.

Nova stvarnost na Balkanu je da Evropljani ne mogu da se oslone na SAD za pomoć u obezbeđuvanju mira i stabilnosti u regionu. Balkan nikada neće biti prioritet za Donalda Trampa i njegova administracija neće biti voljna da brani muslimane u reguinu, što je uloga koju su SAD igrale 1990ih.

Manjak interesovanja Vašingtona delimično objašnjava zašto će na Balkanu, pre nego u Baltičkim državama, Moskva biti više u iskušenju da testira ranjivost NATO.

turski predsednik
Foto: AP

Tu turski predsednik Redžep Tajip Erdogan može imati najviše uspeha u počitavanju lekcija Evropljanima.

Naivno je, prema tome, za EU da veruje da može da povrati uticaj na Balkanu običnim ponavljanjem o posvećenosti integracijama ili upumpavanjem još malo novca u region.

EU mora da bude spremna da učini Balkan geopolitičkim prioritetom i da oblikuje politički konflikt tamo kao da se radi o borbi za ili protiv Evrope. Ako ne učini tako, njen uticaj će uskoro izbledeti.

 

(Dnevne.rs/Vestinet.rs/Izvor:Newsweek.rs)

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*