NARODNI OBIČAJI NA VELIKU SUBOTU: Evo šta danas valja raditi! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
ikona
Foto: crkvenikalendar.com
U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju valja da boji isključivo ženska čeljad

Danas je Velika subota ili strasna subota,  hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hristosa i njegov silazak u Ad. Ona je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.

Pravoslavna crkva i vernici veruju da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Adu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.

Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan njegovog vaskrsenja.

U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv Crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.

farbanje
Foto: pixabay /dnevne.rs

Jedna stvar koju bi valjalo ispoštovati na ovaj dan, a usko je vezana za narodne običaje je to da se u kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja obavezno farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi.

Jaja, shodno narodnom verovanju valja da boji isključivo ženska čeljad.

Ovaj običaj datira iz najranijeg hrišćanskog perioda, a ukoliko se ispoštuje, veruje se da će kuću narednih nekoliko godina čuvati od nesreće i “zlih sila”

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju se mese kolač vaskršnjak, okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada “maste”, odnosno boje jaja u crveno. Farbaju ih tako što uliju vodu u lonac i u nju sipaju crvenu boju ili vrazilo. Zatim se zapali provlak voštanice pa se njom prave šare po jajima. Obično su to biljni motivi, sa predstavama Sunca, Meseca i krstića.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti.

(Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone