MISTERIJA: DA LI ZNATE ZAŠTO, U RUKAMA ŽENE KOJA PROSI, DETE UVEK SPAVA?

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
beba
Foto: ELLIE SOMFELEAN /ixdaily.com
U blizini metro stanice sedi ženska osoba neizvesne starosti. Kosa joj je čupava i prljava, pogled joj je žalostan. Žena sedi na prljavom podu, a pored nje leži torba. U toj torbi ljudi bacaju pare. Na rukama žene, spava beba stara godinu ili dve.

„Bogorodica s bebom“, brojni prolaznici će da doniraju novac. Narodu naše vrste-uvek je žao onih koji imaju manje sreće.
Pomaganje, izgleda kao. „Dobar posao“…

Prošla sam pored prosjakinje. Nisam dala nikakav novac, jer sam znala da je to banda! Pogon prevara i novac prikupljen od prosjaka će imati onaj ko kontroliše prosjake na tom području. Ti ljudi poseduju brojne luksuzne nekretnine i automobile. Oh i prosjak takođe dobija nešto, naravno „bocu votke u večernjim satima i sendvič pljeskavicu ili sl.

Mesec dana kasnije… prolazak pored prosjakinje… i kao grom koji me je iznenada udario… Ja stajem na raskrsnici, zurim u bebu, obučenu kao i uvek u prljave trenerke. Shvatila sam da je izgledalo „pogrešno“, dete u prljavoj metro stanici od jutra do večeri.

gatanje
Foto: Pixabay /dnevne.rs

Beba je spavala. Nikada nije zajecala ili vikala, uvek spava, s licem okrenutim ka kolenu jedne žene koja je najverovatnije bila njegova mama.
Da li neko od Vas, dragi čitaoci, ima decu?

Setite se koliko često su spavali u starosti od 1-2-3 godina? Sat dva, maksimalno tri (ne uzastopno) popodne dremka, pa opet – pokret.
Za mesec dana, svaki dan u šetnji u podzemlje, nikada nisam videla da je dete budno! Pogledala sam u to sitno biće licem okrenutim ka kolenu majke, a zatim na tu ženu prosjaka i moja sumnja je postupno formirana.

„Zašto da spava sve vreme?“, pitala sam, zureći u bebu.

Prosjakinja se pravila da me ne čuje. Spustila je oči i sakrila lice u kragnu svoje bedne jakne. Ponovila sam pitanje. Žena ponovo podiže pogled. Ona pogleda negde iza mojih leđa, krajnje iritantno.
Konačno je promrmljala: „beži!“

„Zašto on spava?“, skoro sam zaplakala Iza mene je neko stavio ruku na moje rame. Osvrnula sam se. Neki starac me je gledao s neodobravanjem:
„Šta hoćete od nje? Zar ne vidiš koliko je napaćena“… Eh… On izbroji neke kovanice iz džepa i baci ih u torbu prosjakinja.

Sledeći dan sam zvala prijatelja. To je smešan čovek sa očima kao što su masline rumunske nacionalnosti. On je samo uspeo da završi tri i po godine obrazovanja. Ipak potpuni nedostatak obrazovanja ga ne sprečava da se vozi gradskim ulicama u vrlo skupim automobilima i živi u kući sa bezbroj prozora i terasa. Od tog mog prijatelja sam uspela da saznam da je ovo posao, i pored prividne spontanosti, jasno organizovan.

Prosjačenje je organizovano od strane kriminalnih bandi! Deca se koriste u „zakup“ iz porodica alkoholičara, ili su jednostavno ukradena.

Potrebno mi je da dobijem odgovor na pitanje – zašto je beba spava? I dobila sam ga…

Moj prijatelj je pričao, potpuno običnim smirenim glasom koji me je ostavio u šoku, baš kao da je govorio o vremenskom izveštaju:
„Oni su na heroinu, ili votki…“

Bila sam zapanjena. „Kkko je na heroinu? Kome – vodka?“

On je odgovorio:
„Dete, tako da ne vrišti. Žena će da sedi ceo dan s njim, zamislite kako bi ono moglo da bude dosadno?“

Da bi beba spavala po ceo dan, potrebno joj dati alkohol ili drogu. Naravno, organi dece nisu u stanju da se nose s takvim šokom. I deca često umiru. Najstrašnije – ponekad deca umiru tokom „radnog dana“. I imaginarna majka mora da održi još jedno mrtvo dete na rukama do uveče. To su pravila. I prolaznici će baciti pare u njenu torbu, verujući da su moralni. Pomagajući“ majci“…

…Sutradan sam otišla kod iste stanice metroa. Skrivajući se iza lažnog novinarskog identiteta, i bila sam spremna za ozbiljan razgovor. Ali, razgovor nije uspeo. Ali, ispostavilo se sledeće…
Žena je sedila na podu i u njenim rukama je držala dete. Kada sam joj postavila pitanje o dokumentima o detetu, i, što je najvažnije, gde je jučerašnji dete, ona je jednostavno sve ignorisala.

Moja pitanja nisu bila ignorisana od strane prolaznika. Rečeno mi je da sam bila izvan sebe, vrištim na prosjakinju s detetom… Jedna stvar je ostala, pozvati policiju. Kada je policija stigla, prosjakinja sa bebom je nestala. Stajala sam dugo i razmišljala kako se ja u stvari samo „borim s vetrenjačama“.

Kada vidite u metrou, na ulici i sl.. žene s decom, prosjakinje, razmislite pre nego što vam se ruka lati za novac. Razmislite o tome, da nije bilo te vaše milostinje, ovakav biznis bi umro. Takav posao bi trebao da umre, a ne deca-na drogama ili alkoholu. Ne gledaj na spavanje deteta s ljubavlju. Pogledajte horor…

Pošto čitate ovaj članak, sada znate zašto-dete spava u rukama prosjaka! Podelite ovaj članak na Vašem zidu i Vaši prijatelji će ga pročitati! A kada odlučite da ponovo otvorite svoj novčanik i da bacite novčić prosjaku, zapamtite da ovakvo milosrđe može koštati života neko drugo dete

(Dnevne.rs /vaseljenska)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone