MAŠINOVOĐA IZ GRDELICE KOJI JE VOZIO PUTNIČKI VOZ 1999: Mi Srbi sve možemo..

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Grdelica
Foto: Printscreen/youtube
Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča mašinovođa Boban Kostić, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri

NIŠ – Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča danas pedesetogodišnji mašinovođa Boban Kostić iz Niša, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri tokom NATO agresije u Srbiji 1999. godine.

Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, identifikovano je 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece, a u Grdelici će sutra na državnom nivou biti obeleženo 18. godina od početka NATO bombardovanja.

 

„Svaki nailazak na most mi je malo digao adrenalin. Nikad mi nije bilo svejedno – kao da sam znao“, kaže Kostić, prisećajući se tog kobnog dana kada je upravljao putničkim vozom 393 iz Niša za Skoplje.

Navodi da je voz kasnio iz stanice u Nišu deset minuta zbog problema sa kočenjem i da je krenuo oko 11 sati, te da je pri brzini kojom se kretao preko mosta sekunda falila da raketa pogodi lokomotivu.

„Mi smo prošli, ali ljudi iz drugog i trećeg vagona nisu bili te sreće. Ljudi izgube život, a ne znate ni zbog čega“, kaže Kostić, navodeći da nekad sekunda odlučuje da li će život da ide dalje.

Prvi projektil je, dodaje, pogodio početak drugog vagona.

Priča da je zaustavio voz i od prvog vojnog vozila koje je naišlo tražio da pozovu Hitnu pomoć i vatrogasce, koji su posle pada te druge rakete brzo stigli.

Međutim, posle deset minuta je usledila i treća i četvrta raketa koje su pogodile voz.

U lokomotivi sa Kostićem bio je njegov pomoćnik Goran Mikić sa kojim se kasnije okumio, a koji je tada ranjen u nogu od gelera.

„On je za dlaku ostao živ, a ja sam bio jedini nepovređen iz voza“, navodi Kostić i dodaje da od buke u lokomotivi nisu čuli ni sirene ni avione veh samo eksploziju.

 

Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, identifikovano je 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece, a u Grdelici će sutra na državnom nivou biti obeleženo 18. godina od početka NATO bombardovanja.

„Svaki nailazak na most mi je malo digao adrenalin. Nikad mi nije bilo svejedno – kao da sam znao“, kaže Kostić, prisećajući se tog kobnog dana kada je upravljao putničkim vozom 393 iz Niša za Skoplje.

Navodi da je voz kasnio iz stanice u Nišu deset minuta zbog problema sa kočenjem i da je krenuo oko 11 sati, te da je pri brzini kojom se kretao preko mosta sekunda falila da raketa pogodi lokomotivu.

„Mi smo prošli, ali ljudi iz drugog i trećeg vagona nisu bili te sreće. Ljudi izgube život, a ne znate ni zbog čega“, kaže Kostić, navodeći da nekad sekunda odlučuje da li će život da ide dalje.

Prvi projektil je, dodaje, pogodio početak drugog vagona.

Priča da je zaustavio voz i od prvog vojnog vozila koje je naišlo tražio da pozovu Hitnu pomoć i vatrogasce, koji su posle pada te druge rakete brzo stigli.

Međutim, posle deset minuta je usledila i treća i četvrta raketa koje su pogodile voz.

U lokomotivi sa Kostićem bio je njegov pomoćnik Goran Mikić sa kojim se kasnije okumio, a koji je tada ranjen u nogu od gelera.

„On je za dlaku ostao živ, a ja sam bio jedini nepovređen iz voza“, navodi Kostić i dodaje da od buke u lokomotivi nisu čuli ni sirene ni avione veh samo eksploziju.

 

(Dnevne.rs/Novosti.rs/Izvor:Tanjug)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*