MARIJA ZAHAROVA: Kosovski sukob je tragedija globalnih razmera!

Rusija
Foto: Rojters
Direktorka Departmana za informacije i štampu Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova u intervjuu datom „Iskri“ govori o Kosovu, odnosima Srbije i Rusije, NATO trupama na granicama Rusije, Haškom tribunalu…

Srpsko Kosovo je naša duhovna kolevka, koja je samoproglašenom nezavisnošću postala albanska republika. Međunarodno pravo i istina su ponovo pogaženi. Srbi su prognani sa vekovnog ognjišta, spaljeno je na stotine crkava i manastira, a Albanci do današnjeg dana likuju nad zločinima koje su izvršili.

Ima li nade da će Kosovo ponovo biti naše uprkos činjenici da pojedine zapadne sile tvrde da je to sada legalna i međunarodno priznata država?

Zaharova: Kosovski sukob je tragedija globalnih razmera koja je dovela do pogibije hiljada ljudi i prisilila stotine hiljada Srba da napuste svoje domove.

Polazimo od toga da je rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN od 10.06.1999. jedina međunarodna pravna osnova za rešavanje kosovskog pitanja koja obezbeđuje ostanak ove pokrajine u sastavu Srbije pod privremenom upravom Misije UN-a. Mi aktivno preduzimamo korake kako bi se obezbedilo poštovanje ove rezolucije, dajemo joj adekvatnu političku i pravnu ocenu, i branimo stav o nelegitimnosti priznanja Kosova. Trenutno više od 80 zemalja u svetu ne priznaje nezavisnost Kosova. Uzgred rečeno, broj tih država se povećao – u proteklih nekoliko meseci su Surinam i Gvineja Bisao zvanično povukli ranije donete odluke o priznanju „državnosti“ ove pokrajine.

Naš stav je da se sva sporna pitanja moraju rešavati kroz dijalog zainteresovanih strana. Podržaćemo ono rešenje koje će zadovoljiti Beograd.

OČAJ DEDE PRETUČENOG DEČAKA U VRNJAČKOJ BANJI: Polomili nam dete od batina zbog 1.000 dinara!

Ukoliko ikada uđemo u Evropsku uniju, kako ćemo se, po vašem mišljenju, mi osećati tamo kad su u njoj praktično sve države koje su nas bombardovale, ubijale našu decu i obogatile nas osiromašenim uranijumom?

Zaharova: Koliko nam je poznato, Srbija je proglasila pristupanje EU za svoj strateški cilj. To je suvereni izbor Beograda, koji mi u potpunosti poštujemo. Sudeći po nedavnom istraživanju srpskog javnog mnjenja, za sada evrointegracije podržava relativna većina građana – 38%, dok je 35% protiv, a 27% građana je neodlučno.

Iskreno se nadamo da će i Evropska unija s poštovanjem prihvatiti želju Beograda da održi prijateljske odnose sa Rusijom, koji se veoma dinamično razvijaju i na taj način manifestuju jake tradicionalne veze između naših zemalja i naroda. Za sada, na žalost, to poštovanje od strane EU ne vidimo. Smatramo neprihvatljivim pokušaje određenih evropskih zvaničnika, koji, sudeći po svemu, ništa nisu naučili na primeru ukrajinske krize, da stave zemlje balkanske regije, uključujući i Srbiju, pred veštačkim izborom – „Rusija ili EU“.

Pod već otrcanom parolom evropske solidarnosti, Brisel pokušava da nametne zemljama-kandidatima politiku EU o izgradnji odnosa sa trećim zemljama (koja, uzgred rečeno, često se tumači na različit način od strane samih država-članica EU). Pritom se interesi kandidata za ulazak u Evropsku uniju, koliko možemo da vidimo, ne uzimaju u obzir.

Haški tribunal se uskoro zatvara, završava svoj rad. Ruska Federacija je dala garancije za Ratka Mladića, ali su te garancije ignorisane. Gde je danas međunarodno pravo i po čemu će ostati upamćen Haški tribunal o kome se toliko govorilo?

Zaharova: Tokom svog mandata Haški tribunal se nije pokazao kao objektivan, istinski nezavisan i nepristrasan organ međunarodnog krivičnog pravosuđa. Politika Tribunala, usmerena na antisrpsko tumačenje tragičnih događaja u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka, ne samo da nije kompatibilna sa samom idejom međunarodnog krivičnog prava, već podstiče tenzije i uzajamno nepoverenje u regionu.

njiva
Foto: printscreen/instagram

Tokom čitavog svog postojanja Tribunal je pokazao pristrasan i optužujući stav prema osmunjičenima srpskog porekla. Poslednji primer za to je presuda o doživotnoj kazni zatvora izrečena 22. novembra bivšem glavnokomandujućem oružanim snagama Republike Srpske Ratku Mladiću, koja sadrži ozbiljne nedoslednosti, što dovodi u pitanje dokazivost njegove krivice u okviru ovog Tribunala.

Zabrinjavajuće je i zanemarivanje od strane Tribunala osnovnih prava optuženih. U tom smislu dovoljno je podsetiti se smrti Slobodana Miloševića u zatvoru Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koja još uvek izaziva mnogobrojna pitanja. Tribunal je ignorisao i teško zdravstveno stanje Ratka Mladića, odbivši njegovu molbu za privremeno puštanje na slobodu radi lečenja u Rusiji, kao i pružanje odgovarajuće medicinske pomoći tokom izricanja presude.

TRAGEDIJA U ARANĐELOVCU: Radnik propao kroz krov hale, preminuo na licu mesta! Iza se be ostavio dve maloletne ćerke!

Konačno je došlo vreme da zatvorimo ovu stranicu odlazećeg Tribunala, da se sumiraju rezultati i ne dozvoli ponavljanje gorkog iskustva pod maskom međunarodnog pravosuđa.

Rusija je danas pod sankcijama, vojnici NATO-a su na vašim granicama. Kako sve to utiče na bezbednost Rusije?

Zaharova: Rusija pomno prati proces povećanja vojne grupacije NATO-a na svojim granicama. Severnoatlantska alijansa nastavlja moćnu militarizaciju zemalja Istočne, Jugoistočne i Severne Evrope koje se graniče sa Rusijom. Po takozvanom principu „kontinuirane rotacije“ kontingenti država članica bloka razmeštaju se tamo gde, u skladu sa odredbama Osnivačkog akta Rusija NATO iz 1997, nikada ranije nisu mogli biti i ne bi trebalo da budu razmešteni u tolikom broju i u takvim rokovima. Reč je o ukupno desetak hiljada vojnika sa stotinama komada vojne tehnike i aviona. To je dovelo do toga da su nekada vojno mirne regije, kao na primer Baltičke zemlje, za kratko vreme pretvorene u pravu liniju fronta, gde stanovništvo aktivno pripremaju za odbranu od nepostojeće „pretnje se Istoka“.

Dodajte ovome i proširenje pomorskih i vazdušnih vojnih aktivnosti alijanse na našim granicama, modernizaciju postojeće i izgradnju nove vojne infrastrukture, modernizaciju komandnog i kadrovskog sistema ovog bloka, povećanje obima i intenziteta vežbi, koje se često održavaju po antiruskom scenariju, kao i planove za razvoj sistema protivraketne odbrane SAD/NATO u Evropi u budućnosti. Pokušaji Amerikanaca da postignu vojnu prevlast u suprotnosti su sa njihovom ranije deklarisanom spremnošću da poštuju dogovore Rusije i NATO o ograničavanju raspoređivanja snaga i infrastrukture na teritoriji novih članica alijanse. Ova opasnost će se višekratno uvećati u slučaju da SAD izađe iz Sporazuma o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa (RSMD). Imamo situaciju koja ni malo nije ružičasta i koja ne svedoči o odbrambenim pripremama alijanse, već naprotiv – o njenom planskom zauzimanju evropskog teatra vojnih operacija i formiranju potencijala za projekciju moći protiv Rusije.

Sve ovo očigledno pogoršava bezbednosnu situaciju u Evropi, pa i vezano za one države koje se danas zalažu za raspoređivanje stranih vojnih snaga na svojoj teritoriji.

Ambasada SAD upozorila Prištinu: Ne pretite nasiljem zbog Specijalnog suda za ratne zločine

Vojna aktivnost NATO-a direktno utiče na bezbednost naše zemlje. U takvim okolnostima Rusija je primorana da sprovede neophodan kompleks mera u cilju jačanja svog odbrambenog kapaciteta i zaštite nacionalnih interesa. Pritom treba posebno napomenuti da sve ove korake mi preduzimamo na sopstvenoj teritoriji. Za razliku od Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, koji vrše pregrupisavanje snaga u regije koje se graniče sa Rusijom i vrše provokacione vojne manevre na našim granicama.

OBAVEŠTENJE ZA VOZAČE: Kada budete registrovali kola možda ćete morati da izvadite i novu saobraćajnu (SPISAK AUTOMOBILA)

Predsednik Putin je nedavno razgovarao sa Erdoganom. Situacija u Siriji je verovatno bila centralna tema njihovog razgovora. Kako pobediti islamski terorizam?

Zaharova: Rusija principijelno ne povezuje terorizam sa bilo kojom religijom. Mi nedvosmisleno osuđujemo ove zločinačke aktivnosti u svim oblicima i ispoljavanjima. Uvereni smo da se terorizam može pobediti samo putem istinskog objedinjavanja napora svih država pod okriljem Ujedinjenih nacija i postupanja strogo u skladu sa normama i principima međunarodnog prava, isključujući bilo kakve „skrivene agende“ ili „duple standarde“.

(Dnevne.rs/Pravda.rs/Izvor:Iskra)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*