KAZNE IZ SRPSKOG ZAKONA: Za ubijanje MRAVA – 40.000, ubijanje krtice 100.000 dinara, poljskog miša 10.000 (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Miloš
Foto: Tanjug/Miloš Jelesijević
Primera radi, italijanski zakoni zabranjuju ljubljenje u kolima, kao i zidanje kula od peska: evo kako ih je Srbija prevazišla

Zakoni u Srbiji propisuju različita pravila koja bi prosečan građanin bez razmišljanja podveo pod bizarne; za razliku od odredbi za koje previđamo “šta je zakonodovac hteo da kaže”, postoje i one koje su – da izbegnemo neku težu reč – potpuno besmislene.!

U prethodnih 10 dana, pažnju javnosti su privukla dva propisa, za koje mnogi nisu ni znali da postoje. Na veliko iznenađenje Srba, ispostavilo se da je vožnja bicikla bez ruku i hranjenje uličnih životinja kažnjivo.

Ovoj grupi zabrana, treba dodati i “Pravilnik o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste”, koji zabranjuje ubijanje, lov i držanje u zatočeništvu čitavog niza životinja.

Foto-ilustracija: Foter/jackhynes

Kada nekome kažete da, ako sluša muziku dok vozi bicikl, rizikuje da plati novčanu kaznu od 3.000 dinara, ili ako nahrani psa na ulici čitavih 10.000, ne treba ni da mu pominjete da je kazna za ubijanje krtice 100.000 dinara, a za puža 1.200, da bi pomislio da živi u “ludoj zemlji”.

Ako baš želite da ga frapirate, pomenite mu i da ubistvo riđeg šumskog mrava košta 40.000, poljskog miša 10.000, vrapca 25.000, šumske kornjače 15.900, a zelene žabe 1.200.

Ubistvo vuka, vidre, mrkog medveda, dabra, kratkokljune guske, velikog labuda, bele rode, obične kukavice, surog orla, šarke, barske kornjače, ježa i vrane, takođe bi vam “isteralo” od 10.000 do milion dinara.

Foto: Wikimedia/U.S. Fish and Wildlife Service

Na žalost onih koji ih ne razumeju, a sreću onih koje ovi zakoni štite – poput životinjskih vrsta kojima preti istrebljenje – ovi propisi doneti su iz vrlo jasnih razloga: zarad produžetka neke ugrožene vrste, bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju, ili građana koji su sigurniji kada se u njihovoj blizini ne kreće čopor gladnih životinja, koje – usled navike – podrazumevaju da slučajni prolaznik treba da ih nahrani.

Broj ovakvih normi, s druge strane, neuporedivo je manji od onih koje bi momentalno trebalo ukloniti iz pravnog sistema.

Foto-Ilustracija: MUP Srbije

Tako, prema član 116 Zakona o bezbednosti saobraćaja, “u motornom vozilu, odnosno na vozilu i priključnom vozilu u saobraćaju na putu, dozvoljeno je prevoziti onoliko lica koliko je označeno u saobraćajnoj dozvoli, na mestima koja su za to predviđena”.

U slučaju da je automobil registrovan za pet putnika, ovako formulisana odredba dozvoljava saobraćajnom policajcu da onog koji njime upravlja, a prevozi manje od pet saputnika, kazni sa od 6.000 do 20.000 dinara – u slučaju da se radi o fizičkom, odnosno sa 100.000 do 800.000, ako je reč o pravnom licu. Takođe, onome ko postupi “suprotno ovim odredbama”, upisuju se i tri kaznena poena.

Dalje, član 55 istog Zakona zabranjuje “preticanje ili obilaženje vozilom kolone vozila”, koju, član 7 definiše kao “niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena ili se kreću jedno iza drugog istom saobraćajnom trakom u istom smeru, čiji je način kretanja međusobno uslovljen i između kojih ne može bez ometanja ući drugo vozilo”.

Prema ovoj definiciji, kolonu čini i niz od tri bicikla, pa, ukoliko želite da izbegnete plaćanje novčane kazne od u iznosu od 15.000 do 30.000 dinara ili služenje kazne zatvora u trajanju do 30 dana, (uz šest kaznenih poena), sledeći put kad se nađete iza nekih biciklista, moraćete da “milite” iza njih, dok vam se ne sklone s puta.

Isto tako, suluda je i odredba koja saobraćaj definiše kao “kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja”, što znači da vozilo koje se zaustavi na semaforu, prestaje da bude učesnik u saobraćaju, jer se u tom momentu ne kreće.

Foto: Wikipedia/ Ber

Identičnu grešku zakonodavac je napravio i prilikom određivanja pojma “pešaka”, koji predstavlja lice koje se kreće po putu, odnosno koje po putu sopstvenom snagom vuče ili gura vozilo, ručna kolica, dečje prevozno sredstvo, kolica za nemoćna lica ili lice u dečjem prevoznom sredstvu ili lice u kolicima za nemoćna lica koje pokreće sopstvenom snagom ili snagom motora ili lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl.”, budući da se onaj koga bi udario automobil na trotoaru, dok čeka da se na semaforu upali zeleno svetlo za pešake – ne bi računao kao pešak, a samim tim ne bi ni potpadao pod normu koja, primera radi, štiti pešake.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović ističe da bi oni koji pišu zakone, o ovakvim stvarima morali da vode mnogo više računa.

– Zakoni se pišu za sve, a ne samo za one koji žele da ih pravilno tumače i primenjuju i razumeju intenciju zakonodavca. Zbog toga treba strogo paziti kako neka odredba ili formulacija može da se interpretira – napominje Okanović.

(Jovana Babić /Telegraf)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone