IZMEĐU MITA I ISTINE: Srpski genetičar Miodrag Stojković objasnio šta je GMO

genetičar
Foto: Printscreen/youtube
Šta je GMO? Da li je genetski modifikovana hrana opasna po zdravlje ljudi ili ne? Moramo li po svaku cenu da prihvatimo GMO? Ovo su samo neka od pitanja koja otvaranjem poglavlja 30 ponovo pred građanima Srbije. Na njih za “Blic” dao je odgovore naš najpoznatiji genetičar svetskog renomea dr Miodrag Stojković.

Šta je GMO?

“Genetski modifikovani organizam/organizmi ili skraćeno GMO je terminologija koja označava promene u naslednoj, DNK strukturi najčešće sa ciljem da se promene osobine živog organizma.”

1973. – početak moderne tehnologije GMO

“Moderna tehnologija GMO nastala je 1973. kada su naučnici Bojer i Koen koji su genetski manipulisali bakterije i njihovu rezistenciju prema antibioticima, da bi godinu dana kasnije Rudolf Jeniš “ubacio” stranu DNK u mišje embrione. Od tada nastaje eksplozija novih metoda i tehnika kako efikasno primeniti genetički injženjering, verovatno odatle i toliki i razumljivi strah koji i dan danas traje jer taj brzi razvoj laik teško može da prati. Jednostavno, tržište počinje da biva preplavljeno ovom metodom i 1980. godine je u Americi po prvi put dozvoljen patent na GMO.”

Da li je ova tehnologija donela išta dobro?

Naravno da je ova tehnologija donela i dobroga, jedna od njih je bakterija koja proizvodi insulin (preparat Humulin) za lečenje šećerne bolesti.

Supruga Miroslava Ilića progovorila o BIVŠOJ LJUBAVNICI pevača sa kojom ima sina

Da li je GMO stvar velikih i moćnih kompanija

Najveću kontraverzu ova tehnologija doživljava kada je reč o proizvodnji genetički modifikovane hrane, kukuruza ili recimo soje koji su otporni na herbicide, kao što je to radio gigant “Monsanto” koji je, ako se ne varam prodat Bajeru za 66 milijardi dolara, što govori da je ovo ogroman posao, za neke posao budućnosti i velikog profita.

Kolika je opasnost po zdravlje ljudi

Da li je ta hrana opasna po zdravlje ljudi ili ne, mišljenja su podeljena… Godine 1999. objavljena je studija da GMO biljke imaju negativno dejstvo na insekte/leptire ili da je GMO pamuk u Indiji krivac za povećanu stopu samoubistava indijskih odgajivača pamuka što kasnije nije potvrđeno.

Ipak zato što se ne zna kakav je efekat GMO hrane po ljudski organizam veliki broj zemalja ne dozvoljava proizvodnju i upotrebu ili reguliše obeležavanje hrane koja je nastala putem genetičke manipulacije. Sigurno je da su potrebne dugorične studije i da se utvrdi da li genetička modifikacija hrane ima ili nema posledice po zdravlje.

Mora li GMO da se prihvati po svaku cenu

Pritisak modernog čovečanstva za povećanu proizvodnju hrane je stalno prisutna, zbog populacije 2050. će nam trebati 70 odsto više hrane nego što danas proizvodimo, ali to ne znači da to treba po svaku cenu i zarad dobiti industrije i različitih lobija da se desi. Naročito ako nismo svesni eventualnih posledica ili još gore ako te posledice nismo u stanju da na vreme predvidimo i sprečimo.

DOBILI KOD: Crnogorci više ne pričaju SRPSKIM jezikom! (INFO)

Još u praistoriji genetska ukrštanja životinja

Tehnologija koja je nastala u moderno vreme, čovek je primenjivao još u dalekoj prošlosti. Primeri za to su domestifikacija psa i menjanje osobina pasa putem selektivnog ili veštačkog ukrštanja i selekcije. U doba dok su naši preci uglavnom bili lovci, vukovi su se po prvi put pridruživali ljudima. Naravno taj proces je bio radi obostrane dobiti i po prvi put je zabeležen u Kini. Od tada počinje selekcija I dobijanje GMO organizama kod ostalih životinja uključujući konje, goveda…

MUNJEVITI KONTRAUDAR ZVANIČNE MOSKVE: Putin pravi VOJNU BAZU u Republici Srpskoj, Amerikanci u panici!

Sa veštačkom selekcijom kod biljaka čovek je počeo nešto kasnije, pre 7.800 godina pre Hrista su u jugozapadnoj Aziji pronađene domaće sorte pšenice. I ta selekcija primenjena je na kukuruz kako bi se dobilo veće zrno, a recimo banane bez zrna…

(Dnevne.rs/Izvor:Danijela Nišavić,Blic.rs)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*