Ispovest sasvim obične Beograđanke u Holivudu: Kako se za 2 dana zaradi mesečna srpska plata! (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
pogled
Foto: Privatna arhiva / Opservatorijum Grifit, Los Anđeles
Da, sve je na kredit, ali taj kredit se lako otplati, naročito ako vas je dvoje, poručuje Tijana

Mladi ljudi sve češće odlaze iz Srbije u potrazi za boljim životom.

U skladu sa mogućnostima, uglavnom biraju bogate skandinavske zemlje, kao i Nemačku, a oni koji imaju priliku za to, najradije birajuSjedinjene Američke Države.

—Jedna od njih je i Beograđanka Tijana (26), koja je za vreme studija otišla na četvoromesečno putovanje u Kaliforniju.Za Stil je otkrila kako je otišla iz Srbije u potrazi za novim iskustvima i prilikom koja se ne pruža svakome, ne sluteći da će tamo ostati i započetisasvim novi, bolji život.

„2013. godine rešila sam da preko Work and Travel studentskog programa odem sa drugaricom u Ameriku.

Glavni motiv bio je upoznavanje nove kulture, putovanja i učenje engleskog jezika, koji je svima neophodan, a meni je bio vrlo stran.

Preko jedne agencije pronašle smo posao i dobile sve neophodne informacije.

Nekoliko meseci kasnije, već smo dobile posao i vize i uputile se u Los Anđeles. Uzbuđenje zbog prekookeanskog leta, odvajanje od porodice i prijatelja… Jedno potpuno novo iskustvo.

Na aerodromu nas je sačekao niko drugi nego Balkanac, naravno. Odmah smo upoznale mnogo Srba i Makedonaca, koji su nam se našli svaki put kad nam je nešto trebalo.

Izvadile smo socijalni broj i našle stan – prazan prostor u centru Holivuda koji je ličio na sve osim stana.

Počele smo da radimo u Hard Rock Caffe-u u Holivudu, 5 minuta hoda udaljenom od straćare u kojoj smo odsedale.Spavale smo na dušecima na naduvavanje i živele na pirinču.

Radile smo posao basera – čistile stolove u restoranu i postavljale iste iznova i iznova. Leđa su krenula da bole.

Pare su bile dobre. Minimalac plata, ali bakšiš pristojan. Skupljale se pare, putovalo se do San Dijega, Las Vegasa, Njujorka, San Franciska…

Uloženi novac u program se vratio kao i dodatni kofer pun poklona za porodicu i prijatelje. Divno iskustvo, ni malo lako, ali preporučljivo svima koji imaju priliku da je iskoriste!

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

Nakon 4 meseca vratile smo se u Srbiju. Krenule smo na fakultet i našle poslove. Tek sam tada shvatila da želim ponovo da odem u Ameriku.

Završile smo četvrtu godinu fakulteta u roku, i istog dana kao i prethodne godine, krenule ka Los Anđelesu. Tamo nas je čekao isti smeštaj, isti posao, isti ljudi, palme i sunce.

Ni tad nismo znale da ćemo ostati. Bilo je tu dosta razmišljanja i stavljanja na papir stvari zbog kojih bih se vratila u Srbiju, a zbog kojih ne. Nekoliko dana pre datuma odlaska na povratnoj karti odlučila sam da ostanem. Na sreću, i moja drugarica je odlučila isto, što je stvari učinilo bar zanimljivijim, ako nije moglo lakšim. Nismo ni znale u šta smo se upustile.

Nepuna dva meseca nismo imale poslove. Kad sam u novčaniku imala 47 dolara (dovoljno za hranu za 3 dana) dobila sam dva posla. Istog dana sam počela da radim oba i potrošila poslednjih 47 dolara na ranac u kojem sam nosila uniforme. Duple smene, premeštanje iz stana u stan, skupljanje para i brzo menjanje života iz dana u dan.

Tek tad sam počela da sanjam na engleskom i shvatila sam da sam ostala u Americi i da sam 10.000 kilometara daleko od kuće.

Foto: Privatna arhiva

Sredila sam papire mnogo brzo (o tome neki sledeći put) i otišla sam da posetim svoje u Srbiji posle godinu dana. Nije to bio dug vremenski period, ali meni se činilo kao večnost. Valjda kada znaš da negde ne mozeš da odeš, želja samo još više raste.

Provela sam mesec dana u Srbiji i vratila se opet u LA. U Srbiji se u međuvremenu ništa nije promenilo.

Premotavam u glavi da sam sa poslom basera – jedan od najlošijih poslova u Americi, koji rade uglavnom Meksikanci – imala za dva radna dana prosečnu srpsku platu.

Sada sam ovde već tri godine. Imam perspektivan posao na kojem imam beneficije i motivaciju za rad i unapređenje. Radim sa dizajnerima i učim nove stvari svaki dan. Živim sa dečkom, njegovom i mojom sestrom u lepom i mirnom kraju, gde sam želela da zivim od kad sam se doselila ovde.

Imam nov automobil i mogu sebi sve da priuštim. Letovala sam na Tajlandu, bez odricanja od svega ostalog, što bih u Srbiji mogla samo da sanjam.

Sigurno ste čuli da je u Americi sve na kredit. Da, sve je na kredit, ali taj kredit se lako otplati, naročito ako vas je dvoje.

Naša kuća je jedna mala Srbija, u koju stalno neko dolazi. Mali Čacak. Redovno spremamo srpska jela i proslavljamo sve srpske praznike bez izuzetka.

Ono što mi nedostaje su deca iz Srbije, porodica i bliski prijatelji. I pljeskavica. Sve ostalo imam – za sad.

Ima još dosta toga što treba da se postigne, ali polako… Bitno je da smo na putu ka uspehu i da imamo volju. Samo još nekoliko sedih do tad, i to je to“, ispričala nam je Tijana kroz osmeh.

(Dnevne.rs /Izvor: stil.kurir.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone