IMATE FINANSIJSKIH PROBLEMA? Evo kako da otkrijete svoju bolnu tačku!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
DEVOJKA
Foto: Shutterstock
Nije dovoljno znati šta činiti sa novcem, važnije je znati šta novac čini sa nama

Naša finansijska situacija zavisi od osećanja sopstvene vrednosti. A na njega, pak, utiču uverenja koja smo stekli kao deca. Odnos prema novcu možemo promeniti ako sagledamo svoja osećanja, piše Lovesensa.rs.

Našim životima upravljaju uverenja, i pozitivna i negativna. Možemo, na primer, da budemo uvereni da smo vredni pažnje i ljubavi, ali i da ih ne zaslužujemo. Možemo biti uvereni da zaslužujemo sreću i blagostanje ili upravo suprotno… Ali ono što mislimo i zastupamo na svesnom nivou često se jako razlikuje od naših dubokih uverenja na nesvesnom nivou, a upravo ta uverenja upravljaju našim ponašanjem.

Naime, naš odnos prema novcu i materijalnoj sigurnosti duboko je ukorenjen u nama, ali uglavnom nismo svesni njegove moći. Ipak, u doba finansijske krize naši unutrašnji porivi izbijaju na površinu.

Finansijski problemi u sebi sadrže mnoge nerešene životne traume i konflikte. Odnos prema finansijama je ogledalo u kome se mogu prepoznati konflikti unutar sebe i sa drugima. Na primer, ljudi mogu imati duboko nesvesno uverenje da ne smeju da nadmaše roditelje i imaju više nego oni.

Iako su „izašli“ iz finansijskih okvira koje su postavili njihovi roditelji i dovoljno zarađuju, pate zbog unutrašnje zabrane i imaju problem da napuste svoje poreklo i dopuste sebi da budu imućni. Upadnu u konflikt lojalnosti i nesvesno razviju strategiju kako što pre da izgube novac. Dakle, finansije su samo jedno područje života u kojem se manifestuju osećaji koji su ovladali nama ili koje pokušavamo da potisnemo. Zbog toga je važno da spoznamo kojim osećanjima reagujemo na novac, prepoznamo svoj odnos prema novcu da bismo ga poboljšali.

Možda, na primer, vašim odnosom prema novcu upravlja osećaj da ga nikada nema dovoljno, a možda vas na akciju nagoni strah od siromaštva – svako mora da istraži svoju bolnu tačku.

Kao psihoterapeut radila sam sa ženama koje su bile zavisne od kupovine, sa prezaduženim muškarcima i parovima koji su se redovno svađali oko novca. Svi oni su morali da sagledaju osećanja koji se kriju iza njihovogodnosa prema novcu.

Naime, da bismo imali dobar odnos prema novcu, nije dovoljno biti finansijski „pismen“, znati dovoljno o kamatama, štednji i planiranju budžeta – potrebno je imati sposobnost upravljanja osećanjima. Nije dovoljno znati šta činiti sa novcem, važnije je znati šta novac čini sa nama.

Hronični minus na računu, strah za egzistenciju u kontekstu globalne krize, škrtost ili nemogućnost da naplatimo svoj rad (a svesni smo cene koju zaslužuje) i slični problemi retko imaju uzrok u pomanjkanju znanja o finansijama. Stoga takav odnos prema novcu neće promeniti savet, kako god stručan bio. Promena je moguća samo ako osvestimo svoja duboka uverenja o novcu i osećanja koje u nama izaziva. Iskustvo pokazuje da smo svi još u dečjoj dobi od svojih roditelja preuzeli barem jedno uverenje o novcu.

Ono je ostavilo trag koji svesno ili nesvesno nama upravlja. Pritom je manje važno ono što smo o novcu čuli i videli, važnije je ono što smo osetili, a i ono što je bilo tabuizirano. Tako se svako od nas može vratiti u prošlost i prisetiti se atmosfere u vezi sa finansijama i može biti siguran da te „sile“ u nama i dalje deluju, ako se, naravno, time već nismo pozabavili.

Kako povećati svoju vrednost

Uverenja koja nastaju u porodici mogu, na primer, biti da novca nema dovoljno za sve, da se do novca i uspeha dolazi teško, da nije pravedno uživati i biti dobro plaćen za to, nego da se mora naporno raditi i jako boriti… Ako su to naša duboka uverenja koja smo prihvatili, a nismo ih preispitali, nego ih doživljavamo kao jedinu istinu, kao nepobitnu činjenicu, onda će ta uverenja postati naša stvarnost. Zato sa sigurnošću možemo reći da finansijska situacija pojedinca ovisi o nivou njegove svesti o novcu i o sopstvenoj vrednosti, ali i o njegovom radu na sebi.

Prvu lekciju o novcu i njegovoj vrednosti, ali i o osećanju sopstvene vrednosti, naučila sam slučajno. Kao mlada žena upoznala sam čoveka koji je bio vrlo tražen i poznat advokat. Bio je hendikepiran, imao je samo jednu ruku i hteo je taj hendikep da kompenzuje svojom kompetencijom i uslužnošću, bio je na raspolaganju svima kojima je nešto trebalo. Svi poznanici (i njihovi poznanici) obraćali su mu se tražeći stručnu podršku koju im je sa zadovoljstvom pružao.

Nakon nekog vremena primetio je da mnogi njegovu pomoć uzimaju zdravo za gotovo, te da mu neki na njoj i ne zahvale. Činilo se da, dolazeći mu, ljudi njemu čine uslugu, a ne obrnuto. Odlučio je da prekine takvu praksu i počeo je da traži visoke honorare. Na njegovo iznenađenje, ljudi su i dalje dolazili, plaćali honorar, ali su se zahvaljivali pa čak i donosili poklone. Shvatio je da ako on sam sebe ne ceni – ne može da očekuje da to čine drugi.

To njegovo iskustvo se u mom životu i životima mojih klijenata često pokazalo kao ispravno. Iako smo toga svesni, često postoji nešto u nama što nam ne dopušta da osetimo, razvijemo i pokažemo svoju vrednost. I umesto da to istražujemo i otkrivamo prepreke koje nam stoje na putu da bismo potpuno osvestili svoje kvalitete, mi pokušavamo da stvorimo samo dojam vrednosti koji prezentujemo drugima.

Novac je energija

Da bismo, samo naizgled, povećali svoju vrednost, trudimo se da napravimo blještavu fasadu. Zauzimamo određeni stav, pokušavamo da ostavimo utisak da smo nedostižni (a to, između ostalog, činimo i spoljnim manifestacijama poput materijalnih dobara koje posedujemo), te takvom svojom „veličinom“ pokušavamo da pokažemo drugima koliko su „mali“. Na tom odnosu gradimo svoju lažnu vrednost. Mnogi nimalo ne mare za to što iza te bleštave fasade nema nikakvog uporišta. Na fasade smo, uostalom, u našem društvu navikli, društvenim normama smo se „dogovorili“ da predstavljaju visoku vrednost, te se tako i ponašamo.

Vezivanjem sopstvene vrednosti za najobičnije društvene igre i ne primećujemo da gubimo čvrsto tlo pod nogama. A onda se iznenadimo kada primetimo kako fasada nije dovoljno čvrsta da bi nas nosila. Jer kad u ovom nestabilnom svetu, u kome kriza ne bira žrtve, ostanemo bez tih spoljnih odrednica, a nemamo unutrašnju postojanost i osećaj da se možemo osloniti na sebe i svoje kvalitete, pad može biti bolan pa čak i nepovratan. Ipak, kada imamo osećaj sopstvene vrednosti i razvijamo svoje kvalitete, velika je verovatnoća da ćemo imati novac i status. Drugi nam zbog toga mogu pridavati vrednost i važnost, a iza ovakve fasade krije se i temelj.

Kada, pak, ne verujemo u sebe i svoje sposobnosti, ograničeni smo i u postavljanju ciljeva koji su u vezi sauspehom i novcem. Proteklih godina ekonomske krize, u kojoj su se norme i vrednosti poljuljale i promenile, vrlo sam često svedočila tome kako ljudima nedostaje snage za promenu. Na primer, ako je neko bio uspešan u prodaji nekog proizvoda, a ekonomska kriza je prouzrokovala pad platežne moći, a uz to se i ponuda na tržištu povećala i smanjila se potražnja, ulaganjem još većeg truda u isti produkt pod tim uslovima neće dati rezultat.

Pomanjkanjem fleksibilnosti možemo računati samo na neuspeh i često agoniju jer pritom i precenjujemo svoje mogućnosti i upadamo u dublje finansijske probleme, ali uprkos tome ostajemo u poznatim starim obrascima, zadržavajući stara uverenja jer ne znamo da izađemo iz začaranog kruga – a to je jedino moguće suočavanjem sa samim sobom.

Naša ograničavajuća uverenja nisu u vezi samo sa novcem. Ona nama upravljaju i na drugim životnim područjima. Svi imamo svoj „novčani stil“ koji je relativno stabilan i ne da se lako menjati, te često dovodi do konflikta i u odnosu sa partnerom. Takvi konflikti nisu samo nesporazumi koje je moguće lako ukloniti. Nije reč samo o sitnicama, nego o problemu identiteta koji partneru može biti nerazumljiv.

U tom identitetu krije se sve što je ostavilo traga na osećanju sopstvene vrednosti, na doživljaju samoga sebe. Samo ako osvestimo ono što nas pokreće, ono što nama upravlja, možemo to da menjamo, a ako to ne učinimo – ostajemo zarobljeni u starim obrascima. Ako uvek mislimo negativno, vidimo samo ono što nedostaje, a ne ono što već imamo. Ako je naša pažnja, a time i energija, usmerena na negativno, onda to postaje naša stvarnost. Umesto toga, pažnju možemo da usmerimo na ono što želimo da postignemo.

Naši obrasci, međutim, imaju dugu prošlost i duboko su utisnuti u nas, stoga ih ne možemo na brzinu menjati, kako nam često sugerišu razni ezoterijski savetodavci. Svakodnevno ponavljanje mantre „ja sam bogat“ još nikoga nije obogatilo. Za promenu odnosa prema novcu potrebno je, ipak, malo više.

Promene i postizanje cilja mogući su samo ako nam je cilj dovoljno atraktivan da želimo u njega da uložimo vreme i energiju ili ako je patnja sa kojom se suočavamo toliko velika da smo spremni da učinimo sve što je potrebno za promenu. Dugoročno se isplati raditi na tome, ali neophodno je preuzeti odgovornost za ono što radimo i ono što ne radimo, dakle odgovornost i za uspeh i za neuspeh.

Sve oko nas je energija, uključujući i nas same. I novac je energija – i onda kada ga posedujemo jer nas pokreće da zadovoljimo sve svoje želje, i onda kada ga nemamo dovoljno jer tada jurimo da ga zaradimo. Novac je energija koja uvek pokreće druge energije. Njime je moguće pokrenuti ljude, njihove umove, uzburkati ljudske emocije i smiriti ili uznemiriti ljudske duhove.

Većina ljudi misli da njihov život, pa tako i finansije, zavise od drugih, spoljnih okolnosti, od države, ekonomskih stručnjaka… Ali, to nije istina jer naša sudbina i naše finansije zavise od nas samih. Nije presudno u kojoj državi živimo, u kojoj kompaniji radimo i kakve su nam životne okolnosti. Važno je šta mislimo i govorimo sebi. Promenom svoje svesti možemo promeniti i svoje finansijsko stanje.

(lovesensa.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone