DEKA JE ČUVAO SVOJU „ZASTAVU“ KAO OČI U GLAVI: Kada je skinuo ciradu, NIJE MOGAO DA VERUJE ŠTA VIDI!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
auto
Foto – ilustracija: affirmator.com, Foto: Profimedia, Alamy
Čuvena urbana legenda na koju ćemo vas podsetiti datira s početka 70-ih godina prošlog veka… Reč je o penzioneru i njegovoj „zastavi“ 1.300

Urbane legende privlače pažnju ljudi vekovima, istim intenzitetom. Koliko god zvučale nerealno, na njih niko ne ostaje imun, a još uzgred kao po pravilu saznamo i da su se baš takvi događaji negde nekome – sigurno dogodili!

Jedno je, međutim, sigurno – niko, godinama ne može da utvrdi ko je sve te urbane legende prvi ispričao, kome su se zaista dogodile, i zašto u sebi moraju da nose onaj “obrt” koji će pažljive slušaoce razrogačenih očiju naposletku – iznenaditi, nasmejati ili, pak, uplašiti!

Čuvena urbana legenda datira s početka 70-ih godina prošlog veka…

Reč je o penzioneru i njegovoj “zastavi” 1.300. 

Naime, ovaj automobil koji se proizvodio u kragujevačkoj “Zastavi” poznatiji kao “tristać” bio je pravi mezimac penzionera Rodoljuba Ž. iz Beograda. Čuvao ga je, pazio i održavao kao, pa kao da je član njegove porodice! Znate taj osećaj…

Foto-ilustracija: Wikimedia/Aconcagua
Foto-ilustracija: Wikimedia/Aconcagua

Iako je mezimca pazario ’68., direktno iz  fabrike, i nakon nekoliko godina intenzivnog korišćenja izgledao je kao da je iz postrojenja izleteo pre par meseci.

Koristio ga je, ali bez preterivanja. Kada god je mogao da ide negde pešaka to je i činio… Voleo je da zajedno sa svojom suprugom u njemu odlazi na važne kulturne događaje u gradu, porodične proslave i na bliža putovanja.

Ono što je svima privlačilo pažnju jeste trenutak kada bi Rodoljub sa dolaskom prvog snega pokrivao svog ljubimca četvorotočkaša ciradom i ostavljao ga tako na parkingu ispred svoje zgrade da stoji sve do proleća, odnosno prvog sunca i toplijeg dana.

Time je sprečavao propadanje lima i karoserije, s čime se teško mirio.

Tih 70-ih gradom je jezdila Narodna milicija, baš u modelu kakav je imao i Rodoljub. Bio je to zapravo još jedan razlog zbog kojeg je penzioner bio ponosan na svoj automobil.

Eh, ali ko bi rekao da će u jednom trenutku to postati pravi problem!

Foto: Profimedia, Alamy

Naime, decembra meseca 1972. godine, u toku jedne noći grupa razbojnika obila je i ukrala policijski automobil “tristać” koji je bio potpuno isti kao Rodoljubov s tim što je na njemu sa strane pisalo milicija i imao je rotaciono svetlo na krovu.

Jedan od kradljivaca živeo je u blizini Rodoljuba, znao je za njegove navike i dosetio se nečega što je ovom Beograđaninu zauvek promenilo život.

Naime, razbojnici su u toku noći dovezli ukradeni policijski automobil do Rodoljubove zgrade na čijem je parkingu uveliko “tonuo u zimski san” njegov ljubimac. Potom su ga otkrili, pa Rodoljubovom ciradom pokrili ukradeni policijski “tristać”.

Sa policijskog vozila su, potom, razume se – skinuli rotaciono svetlo kako ne bi bilo uočljive razlike kada se pokrije, a zatim obili njegov automobil i odvezli se.

Rodoljub je kao i svakog jutra kada bi ustao bacio pogled na svoj automobil, video da je sve u redu i na svom mestu i nije više obraćao pažnju, a ponajmanje je podizao ciradu… To je činio tek s proleća.

Foto-ilustracija: Profimedia

Razbojnici su odradili odličan zadatak. Policija nije mogla da pronađe svoj ukradeni automobil, jer je bio ispod cirade na parkingu, a penzioner nije podizao nikavu uzbunu, jer je mislio da se ispod cirade nalazi njegov “tristać”.

Stigli su prvi dani aprila 1973. godine. Početak proleća i prvi lepi dani, vreme da se lepotan na četiri točka otkrije i probudi iz zimskog sna. Kad ono – šok!

Kada je sklonio ciradu Rodoljub samo što se nije onesvestio. Ispod nje umesto belog lepotana, bio je milicijski automobil sa polomljenim staklima. To nije to! Šta se dešava?! – pitao se nesrećni penzioner. Da li ja sve ovo sanjam?!

Odmah je otrčao u policiju i prijavio sve. Kada je policija došla imala je šta da vidi. Na parkingu se nalazio njihov automobil koji im je nestao pre nekoliko meseci, a bezuspešno su pokušavali da ga nađu.

Za Rodoljubovog belog “tristaća” nije bilo spasa. Policija mu je rekla da će pokušati sve što je u njihovoj moći da urade, ali da sumnjaju u pozitivan ishod, jer je njegov automobil verovatno do sada već rasparčan u delove i tako prodat.

Ono što je još bilo loše za Rodoljuba je to što je policija u prvi mah njega okrivila za krađu službenog automobila, sve dok im on nije pokazao dokumentaciju da je zaista posedovao belu “zastavu” 1.300.

Rodoljub, je iz svega ovoga izvukao dve važne pouke. Prvo, da materijalne stvari ne treba čuvati kao oči u glavi, jer to nije najvažnije u životu, a drugo da je zbog jedne takve situacije mogao i on sam da nagrabusi i da bude okrivljen za neko krivično delo koje nije ni počinio. 

Pozivamo vas da u komentarima podelite sa nama neku od vaših omiljenih urbanih legendi.

(S. Kostić /Telegraf)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone