BAČEN NOVAC: Američki nosači aviona za ruske krstareće rakete postali – ogromne ploveće konzerve (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

avioni

Sećam se kako je Rusija dugo raspravljala sa NATO o problemu evropske PRO.

Amerikanci su dokazivali da to, navodno, nije protiv Rusije, nego protiv Irana. Malo ko je u to verovao, ali se ništa nije moglo učiniti.

A Amerikanci su bili potpuno sigurni da će sada oni držati pod punom kontrolom evropski deo teritorije Rusije i nisu obraćali pažnju na reči Vladimira Putina da će odgovor biti asimetričan i jeftin.

Posle kaspijske demonstracije vojno-pomorske moći Rusije, čak je i za prosečne, politički nepismene i neupućene građane postalo očigledno da je trebalo da Amerikanci prihvate ruske predloge.

Sporazum o zabrani raketa srednjeg i malog dometa Amerikanci su vešto skicirali – prema njemu rakete malog i srednjeg dometa pomorskog baziranja ne potpadaju pod odredbe sporazuma. Tobože su njihovi tomahavci drugačiji, jer oni navodno imaju domet veći od hiljadu kilometara. A sada, posle pogađanja pozicija terorista u Siriji sa ruskih malih brodova iz akvatorije Kaspijskog mora – u NATO-u su se duboko zamislili.

Kada rakete sa takvog rastojanja pogađaju cilj sa tačnošću do tri metra, onda proizlazi da je čitava američka Evro-PRO potpuno beskorisna stvar – da su milijarde dolara otišle u vetar.

Protivrketna odbrana ne obara krstareće rakete na malim visinama.

Prema tome, preventivni udar Rusije po njima ili po bazama NATO-a u cilju lišavanja mogućnosti za napad, Evro-PRO neće moći da odbije. Samim tim je bezbednost Evrope, blago rečeno, sasvim dovedena u pitanje, a strogo govoreći: ako Rusija hoće (naglašavam) – onda će Evro-PRO biti samo jedna velika meta i ničim nikome neće pomoći.

Sem toga, kako neki eksperti kažu, u raketiranju iz kaspijske akvatorije nisu učestvovali samo brodovi, nego i TU-160 koji imaju rakete H-555 dometa 2,5 hiljade kilometara i nove H-101 dometa 5.000 kilometara. A to je NATO dovelo do panike.

Nove ruske krstareće rakete predstavljaju „veoma veliki izazov“ za odbranu SAD, budući da strateškoj avijaciji omogućavaju da pogađa severnoameričke ciljeve ne napuštajući vazdušni prostor Rusije, izjavio je u sredu šef Komande vazdušno-kosmičke odbrane Severne Amerike (NORAD), admiral, Vilijam Gortni.

„To nas primorava da hvatamo strele, umesto da pokušamo da pogodimo one koji drže luk“ – zaključio je Gortni.

Pa i sami brodovi koji su naneli udar po Siriji – prilično su mali, klase reka-more. Mirno plove Volgom, ako treba – izlaze u Kaspijsko more. A mogu i preko Volga-Dona u Azovsko more. Mogu i preko Belomorskog kanala na sever.

Takvih brodova Rusija može da izgradi na stotine, kao tenkova.

Putin je još 2007., u Minhenu, govorio da bezbednost jednih ne može da se izgradi na račun bezbednosti drugih. Evo, sada svi zainteresovani mogu da vide da se kod njega reči i dela ne razilaze.

Šta su to američki super-super nosači aviona proizvedeni 1970-ih?

Možda su tada i bili neranjivi. Njihova avijacija se brzo podizala u vazduh i nikome nije dozvoljavala pristup do rastojanja na kom je moguće otvaranje vatre.

U Drugom svetskom ratu nosači aviona pobedili su ratne brodove (linkore) zato što oni imali domet gađanja 30-40 kilometara, a sa nosača su se podizali avioni i bombardovali ih dok su još bili udaljeni 300-400 kilometara.

Linkor jednostavno nije mogao da se približi nosaču aviona.

Sada se sve promenilo i danas su američki nosači aviona za ruske krstareće rakete pomorskog baziranja – samo velike limene konzerve.

Mali brod, negde u jezeru Ladoga, lansira raketu. Raketa na maloj visini, neprimećena, proleće iznad čitave Evrope i navođena na cilj sa satelita GLONASS pogađa nosač aviona negde pored La-Manša, a on ne stiže ni da shvati ko ga je i otkuda pogodio.

Ako neko i primeti raketu, neće ni stići da nešto preduzme.

A iz Sredozemnog mora, od obala Sirije, mogu da se drže na nišanu čitava Evropa i sve američke baze koje se nalaze u njoj.

Takva realnost se razotkrila tokom operacije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u Siriji.

Inače, posle udara ruske avijacije – sirijska armija krenula je u ofanzivu. Na severu pokrajine Hama vladine trupe oslobodile su grad Al-Bahsa od bojovnika terorističke organizacije Džebhat an-Nusra. Pošto su se uplašili od ruske avijacije – povukli su se iz Bahse.

Tri dana ranije su Vazdušno-kosmičke snage Rusije uspele da nanesu udar po njihovom skladištu naoružanja, što je poljuljalo borbeni duh terorista i mogućnost da odbrane grad.

Na kraju su sirijske vladine formacije uspele da zauzmu Bahsu koja se nalazi sto kilometara jugoistočno od Latakije gde je bazirana grupacija ruske udarne avijacije.

Dakle, svet se promenio. Mnogo se promenio. A u tom novom svetu Amerikancima je veoma neugodno.

Šef MMF, Kristin Lagard, počela je da preti Vašingtonu povodom neophodnih reformi koje u MMF-u, ipak, treba započeti, jer ako on bude protiv, onda će MMF na drugi način izbeći veto Kongresa SAD.

U tom svetlu, pokušaj SAD da sa Kinom razgovaraju sa pozicija sile povodom Južnog Kineskog mora – iako su tamo poslale borbenu grupu oko nosača aviona – veoma je loša ideja, čiji je uzrok bezizlaznost i tumaranje.

(za Fakti.org prevela Ksenija Trajković)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone